Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета. Не само састав већ је и количина млијека прилагођена беби и њеним потребама и зато мајчино млијеко представља стандард исхране.
Мајчино млеко садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) те штити од многих инфекција и алергија.
Процес узајамности
Дојење је много више од храњења. То је процес узајамности. Осим што задовољава потребу за храном, дијете дојењем остварује повезаност с мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулира развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције.
Новорођенче треба да буде на мајчиним грудима одмах послије порођаја као природни наставак споне мајке и дјетета.
Први подој
Први подој требало би да буде одмах послије порођаја, јер је новорођенче већ тада спремно да доји (сиса шаку или окреће главу како би пронашло груди – урођени рефлекс).
Стављањем новорођенчета на груди успоставља се контакт „кожа на кожу“ одмах по рођењу, подстиче се стварање млијека у дојкама и чини лакшим каснији процес дојења.
Предности дојења
Када се говори о предностима дојења за новорођенче, ту се подразумева осигуравање правилног раста и развоја, подстицање развоја и сазријевања одбрамбеног система, смањивање ризика од гојазности, подстицање развоја интелигенције, заштита од многих болести и инфекција, али се и смањује ризик од дијареје, појаве алергија и синдрома изненадне смрти новорођенчета.
Предности дојења за мајку подразумевају успостављање блиског контакта с дјететом, уштеда времена и то што је бесплатно, даје прилику да се мајка одмори док храни бебу, смањује се ризик од појаве дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести, малигних обољења дојке и јајника, постпорођајне депресије и анемије.
