Много је оних који су у прошлости задужили Београд често дарујући престоници и њеним грађанима све што су имали. Ипак, нико у историји српске престонице није тако неправедно запостављен као Персида Миленковић.
Персида је рођена је 3. марта 1857. године у Шапцу, у чиновничкој породици Никодија Ћирића. Иако није рођена Београђанка, Персида је у главни град стигла када је њен отац добио службу у министарству грађевине.
О Персидиној младости не зна се много. Извесно је да се удала јако млада, јер је до 25. године већ била удовица. Из првог брака остао јој је син Војислав, али нажалост, он је убрзо преминуо, па је Персида остала сама.
По други пут се удала 1883. године за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића. Било јој је 26 година и била је спремна да поново покуша да потражи срећу.
Риста је био веома богат човек. Широм престонице имао је куће и локале које је изнајмљивао. Он и Персида имали су складан брак и крај њега је она почела да се бави добротворним радом.
Помагала сиротишта и школе
Помагала је сиромашне ђаке, даривала школе, обилазила сиротишта. Са супругом је подигла зграду основне школе у Улици Краљице Наталије у којој је данас Математичка гимназија, као и зграду у Змај Јовиној улици број 5. Београдском универзитету.
Београђани су је упамтили као високу, усправну и поноситу госпођу која је чак и у позним годинама увек била дотерана.
Након што је по други пут остала удовица, без деце и поново сама, Персида се потпуно посветила помагању другима.
Ктиторка манастира Ваведење
Иако се о детаљима приватног живота Персиде Ћирић Миленковић не зна много, оно што је добро познато јесу њена добра дела. Ова жена заслужна је за подизање манастира Ваведење 1935. године, а који се налази на Сењаку. На Насловној фотографији, са леве стране, види се задужбинарска фреска на којој је приказана Персида.
Према легенди Персида је из ноћи у ноћ сањала исти сан. У њему, неки глас говорио јој је да ту треба да подигне цркву на месту “где се Сењак спушта у Топчидерски парк”. Осим овога, саградила је и цркву на Торлаку.
Велики допринос образовању жена
Персида је много учинила и на пољу женског образовања и еманципације. Подигла је Женску учитељску школу као и основну школу и вежбаоницу.
У Табановачкој улици на Аутокоманди, 1939. изградила дом за сиротињу. Кажу, била је то зграда са 16 хигијенских станова које су могли да користе најсиромашнији Београђани. Поред тога, дала је новац да се ту подигне и сиротиште за незбринуту децу.
Већ у годинама, Персида је у мају 1937. сачинила тестамент којим се побринула да њено велико богатство остане онима којима је најпотребније.
Основала је задужбину “Фонд Персе Р. Миленковић“, а већину објеката које је поседовала даровала је хуманитарним организацијама и образовним институцијама – Црвеном крсту, Колу српских сестара, Београдском универзитету.
Побринула се и за манастир Ваведење оставивши у банци штедну књижицу са 100.000 динара, али уз напомену да се може користити само камата и то искључиво за поправку храма.
