26. октобра 1377. године, крунисан је за краља Стефан Твртко Котроманић у манастиру Милешева, над моштима Св. Саве. Крунисање није извршено у Жичи, по старој традицији Немањића, по свој прилици зато, што се она није налазила у Твртковој власти, али је Милешева, са гробом Св. Саве, чији је култ међу Србима био већ знатно развијен, и као задужбина Немањића изабрано намјерно да се нагласи то везивање за старо наслеђе.
Од тада, он се, по обичају српских владара, назива Стефан Твртко; на свој двор доводи посебног логофета из Рашке и са њим српске краљевске обичаје; од Дубровчана прима 2.000 перпера светодимитарског дохотка који су они до тада плаћали српским владарима.
Владање над великим дијелом старих земаља Немањића обавезивало је Твртка I Котроманића да узме титулу краља, која је деценијама припадала Немањићима.
Узео је име Стефан како би се изједначио са својим прецима Немањићима
Послије територијалног ширења своје државе, Твртко је имао један дио првобитних Немањиних земаља, манастир Милешеву са гробом српског просветитеља Светог Саве, и крвно сродство са Немањићима. Твртко је узео име Стефан како би се изједначио са својим прецима Немањићима, за које се везивао и чију је традицију желио да настави.
Постао је по милости Божијој краљ Србљем, Босни, Поморју и Западним странам. Крунисање није извршено у Жичи, по старој традицији Немањића, по свој прилици за то, што се она није налазила у Твртковој власти, али је Милешево, са гробом Св. Саве, чији је култ међу Србима био већ знатно развијен, и као задужбина Немањића изабрано да се нагласи то везивање за старо наслеђе.
Шта каже Твртко у повељи Дубровчанима?
Сам Твртко у повељи Дубровчанима каже: „ … и идох в србскују земљу … и тамо шдшу ми венчан бих богом дарованим ми венцем на краљевство преродитељ мојих”.
О Твртковим борбама са Турцима др Сана пише: „Твртко је разумио праву опасност која је лежала у јуришном напредовању турских хорда. Да би им могао да се супростави са једном одговарајућом великом снагом, он је хтио да по други пут створи великосрпско царство“.
