Тог 17. марта 2004. године дошло је до шћипентарског напада на Србе широм Косова и Метохије. На мети су се нашле српске куће, цркве, манастири, гробља. У целом том рушилачком походу највише је настрадао Призрен. У јавности је присутна теорија да је Призрен највише настрадао због пасивности немачког КФОР-а. Да ли је само то у питању? Да ли постоји још неко ко би поред Шћипентара био заинтересован за овако нешто?
Наиме, једва годину дана након Мартовског погрома, у Призрену се отвара језуитска гимназија ,,Игњацио Лојола”. Дакле, после напада и следственог уништавања трагова српског православног пристуства у Призрену, у исти град долазе најелитнији припадници римокатоличке цркве, ударна песница римокатоличког прозелитизма. Друкчије речено, у град су стигли језуити. Да не улазимо у дубљу причу око језуита, за потребе овог текста само би требало споменути да језуити свој прозелитски рад највише воле да спроводе кроз образовање.
Сврха образовања је да младог човека оспособи за излазак на тржиште рада. Другим речима, усвајањем знања и вештина млади човек ће у једном периоду живота моћи да дође до посла или да обавља одређену функцију која ће му доносити одређену зараду, али и углед и моћ (зависно од способности и амбиција датог појединца). Међутим, путем образовања се усвајају културни обрасци, систем вредности и светоназори једног народа и друштва. То су језуити врло рано схватили, готово у првим данима постојања овог монашког реда.
Стога, водећи се начелом придобијања елите једног народа и државе како би тај народ и држава на крају савили главу пред папом, језуити су схватили да управо они морају да школују децу припадника елите или пак да сами формирају елиту једног народа или државе. То ће се управо радити оснивањем језуитских гимназија, средњих школа и факултета. Језуитске образовне установе морају да буду најбоље, односно да се из њих регрутују најбољи официри, политичари, предузетници, адвокати, судије, професори, инжињери, лекари, уметници једног народа, али истовремено сви побројани морају да буду ужарени папини војници. Уосталом, језуита Чармот је рекао да циљ језуитског образовања није да формира хришћанску елиту него елитне хришћане! Стога, не треба да збуњује што велики број ученика који нису римокатолици похађа њихове школе. Језуити су сами прокламовали да њихове школе могу да похађају ученици других вероисповести. Од тих ученика се праве елитни хришћани. Као неформиране личности, ти ученици усвајају схватања, погледе на живот и вредности које им усађују њихови професори језуити (или професори који нису припадници тог реда, али су школовани у језуитским образовним установама), те на тај начин постају ужарени папини војници без обзира што нису римокатолици. Дакле, иако формално, на пример, муслимани, њихова душа је толико прерађена да они потпуно размишљају као ревносни римокатолици. Тако језуити формирају елиту која ће да руководи једним народом, а која ће тај исти народ да приведе папи. Врло је занимљиво да је гимназију посећивао Рамуш Харадинај, а још занимљивије је то да је Харадинај у пар наврата јавно изразио лојалност римокатоличкој цркви.
Поред наведене гимназије, ваљало би споменути и то да је Призрен седиште Призренско – приштинске бискупије (раније Призренске апостолске администратуре), а историчар Никола Жутић у својој књизи ,,Ватикан и Албанци” тврди да је Призрен од стране римокатоличке цркве одређен за центар римокатоличког прозелитизма на Косову и Метохији.
На крају, аутор ових редова је приметио да у последњих пар година се мења парадигма код Шћипентара са КиМ. Док су раније тврдили да је свака српска црква заправо илирска богомоља на којој смо ми доградили цркву, сада се све чешће на друштвеним мрежама може видети тврдња да су српске цркве изграђене на темељима римокатоличких храмова. Врло занимљива појава коју сигурно не шири улема. Можда управо потиче од професорског кадра језуитске гимназије…
Дакле, деловање Ватикана треба пажљиво пратити на простору Косова и Метохије тим пре што је исти показао способност да удари на кључне тачке једног народа. Код нас је то био случај са Скадром и Цетињем, а на руском је то случај са Кијевом. Претварање Призрена у метохијски Ватикан представљао би озбиљан проблем по нас….Будимо на опрезу.
