Никита Хрушчов је 1954. године донео одлуку да преда Крим Украјинској Совјетској Републици, правдајући ову одлуку територијалном блискошћу и компатабилном економијом. Вољом народа Крима, 2014. године расписан је референдум о статусу полуострва. Око 90 одсто је гласало за повратак у састав Русије.
Крим по први пут постаје део руске државе након руско-турског рата 1768 – 1774. године. У то време у Таврији се граде два града-тврђаве Семфиропољ и Севастопољ, развија се риболов и индустрија соли, виноградарство. Крим је постао најпопуларнија бања како руске аристократије, тако и обичних људи. Почетком 19. века оство је чинило 1.400 села и седам. градова: Алушта, Керч, Симферопољ, Феодосија, Севастопољ, Евпаторија и Јалта.
Током грађанског рата (од Октобарске револуције до 1923. године) власт на Криму се мењала између „белих“ и „црвених“. У новембру 1917. године била је проглашена Кримска Народна Република, али је већ кроз годину дана, у јануару 1918. године, након што је на Криму успостављена Совјетска власт, она је престала да постоји. Читав март и април 1918. године Крим је улазио у састав РСФСР као Совјетска Социјалистичка Република Таврида.
Уз подршку татарске милиције и дела „белогардејаца“ немачка војска је упала априлу 1918. године у Републику и ликвидирала совјетску власт. Неколико месеци, до новембра те године, полуострво се налазило под немачком окупацијом. Након тога била је формирана Кримска покрајинска влада, која је трајала од 15. новембра 1918. године до 11. априла 1919. године.
Совјетски масакр
Од априла до јуна 1919. године Крим поново улази у састав СССР-а као Кримска Совјетска Социјалистичка Република. Међутим, већ од 1. јуна 1919. године до 20. новембра 1919. године Крим се нашао под влашћу Оружаних снага југа Русије Антона Деникина и Руске армије барона Петра Врангела. Црвена армија је 1920. године заузела Крим и извршила масакар на полуострву, убивши око 120.000 људи.
Након грађанског рата на Криму у којем су осим „црвених“ и „белих“ учествовали и Французи и Енглези, совјетске власти су донеле радикалну одлуку без преседана — преселити кримске Татаре у Сибир, а на њихово место населити Русе. Велики отаџбински рат је озбиљно заоштрио међунационалне односе на Криму. Због сарадње са нацистима, 1944. године са Крима су исељени не само велики број Татара, већ и Немци, Бугари и Грци.
Припајање Украјини и враћање Русији
Никита Хрушчов заједно са совјетским руководством 1954. године донео је одлуку да преда Крим Украјинској Совјетској Републици. Правдао је ову одлуку територијалном блискошћу, компатабилном економијом и тесним културним везама између Украинске ССР и Кримске области.
За Русе, Крим има посебно историјско и духовно значење, с обзиром на то да је руски кијевски кнез Владимир управо у Херсонесу (данашњем Севастопољу) примио хришћанство 988. године.
Овај дан се већ хиљаду година обележава као „Крштење Русије”. Такође, према предању, током своје мисије у Хазарији (Криму) Ћирило је 860. из Херсонеса (Севастопоља) донео азбуку. Исто тако, за Русе је од великог значаја што је у Севастопољу боравио и свети апостол Андреј Првозвани, а симбол руске Ратне морнарице је управо „андрејевска застава”.
Вољом народа Крима, 2014. године расписан је био референдум о статусу полуострва. Око 90 одсто изашлих је гласало за повратак у састав Русије. Као повод је послужило незаконити државни преврат и смена власти у Украјини.
Анкете показују да се становништво Крима не каје због свог избора, имајући у виду позитивне промене и реализацију нових амбициозних пројеката.
