Сваки други смртни исход у Србији је повезан са прекомерним вишком килограма. Према Светској здравственој организацији (СЗО), гојазност се дефинише као абнормално или прекомерно накупљање масти које може нарушити здравље. Статистика показује да је 2015. године у свету забележено четири милиона смртних случајева због високог индекса телесне масе (БМИ), од којих више од две трећине због кардиоваскуларних узрока. Прекомерна тежина погађа 650 милиона људи и 157 милиона деце у свету.
Како истиче доцент др сц. мед. Милена Пандрц, интерниста кардиолог, гојазно дете је будући гојазни одрасли човек, а гојазна одрасла особа има доказано краћи животни век.
– У Србији је 20 одсто популације гојазно, а 50 процената барем предгојазно. Гојазност смањује животни век у просеку од шест до седам година, а сваки други смртни исход у Србији је повезан са прекомерним вишком килограма. С гојазношћу је удружено више од 229 компликација које захватају практично сваки орган и систем органа. Мере централне гојазности, укључујући повећан обим струка, предвиђају кардиометаболички ризик независно од повишеног БМИ. Стога се препоручује мерење и БМИ и централне гојазности да би се класификовао и квантификовао ризик од гојазности и проценила прикладност третмана као што је почетак употребе лекова против гојазности или хирургија желуца – истиче др Пандрц.
Губитак тежине код људи са прекомерном тежином изазива промене у хормонима апетита које повећавају глад и жељу за јелом најмање годину дана. Одговор организма на губитак тежине подстиче поновно добијање тежине. Након губитка тежине, тело реагује разним компензационим механизмима, укључујући промене у лучењу хормона из црева, панкреаса и масног ткива, што доводи до повећања глади и жеље за јелом. У комбинацији, смањење потрошње енергије заједно са повећаним уносом енергије ће на крају довести до поновног добијања тежине.
– Смањење потрошње енергије које се јавља при смањењу телесне тежине за бар 10 одсто праћено је смањењем 24-часовне потрошње енергије од приближно 20–25 одсто. Према томе, особа која је претходно била гојазна захтева приближно 300 до 400 калорија мање на дневном нивоу да би одржала исту телесну масу и ниво физичке активности као особа исте телесне масе и телесног састава која није била гојазна. Према томе, раније гојазној особи ће бити потребно око 300 до 400 калорија мање по дану него особи који није била гојазна за исти степен физичке активности и телесне масе – објашњава др Пандрц.
Гојазност је повезана са преко 200 компликација. Код гојазних особа се повишене масноће јављају три пута чешће, хипертензија четири пута а срчана слабост пет пута чешће него код људи са нормалном телесном масом. Губитак од пет одсто телесне масе је довољна да се смање коморбидитети: смањење ризика од дијабетеса, кардиоваскуларног умирања, побољшање липидног статуса, боља регулација хипертензије, опструктивне апнеје у сну и квалитета живота у вези са здрављем. Циљане вредности када је у питању губитак телесне масе умногоме зависе од удружених обољења пацијента коме је постављена дијагноза гојазности.
– Сваки килограм мање успорава процес атеросклерозе и побољшава све факторе ризика. Губитак једног килограма ТМ редукује крвни притисак за 1 ммХг, губитак од 10 килограма доводи до повлачења дијабетеса, док губитак пет до 10 одсто у телесној маси смањује концентрацију триглицерида у крви. Гојазност је независни фактор ризика за инфаркт срца и поремећаје срчаног рада у млађем животном добу. Гојазни пацијенти који пуше цигарете представљају јединствен изазов. Из перспективе смањења кардиоваскуларног ризика, пацијент се прво мора усмерити на престанак пушења јер се десетогодишњи кардиоваскуларни ризик смањује за половину након престанка пушења код гојазног пушача. Никотин има јединствен ефекат на ћелије дела мозга који регулише апетит и смањује га. Стога је престанак пушења обично повезан са повећањем телесне тежине. Бупропион је одобрен за престанак пушења, а показало се да налтрексон смањује повећање телесне тежине након престанка пушења. Стога је комбинација налтрексон-бупропион јединствено погодна за употребу у овој популацији – сматра др Пандрц.
Депресија је веома често присутна код гојазних људи и не лечи се универзално.
– Постоји неколико поремећаја у исхрани, који су повезани са гојазношћу, претежно булимија нервоза, поремећај преједања и поремећај исхране повезан са спавањем. За ове пацијенте препоручујемо стручну негу.
Мање од 40 одсто особа које живе са гојазношћу има установљену дијагнозу гојазности, мање од 20 одсто добија терапију за гојазност, а у само 1,3 одсто гојазних је прописана медикаментозна терапија. Скоро половина одраслих у САД испуњава препоруке за фармакотерапију против гојазности. Међутим, само два одсто тих одраслих особа добија одговарајући третман. Ово је велика разлика у поређењу са 8,4 одсто одраслих у САД са дијабетесом типа 2, са 86 одсто који прима фармакотерапијски третман. Губитак у телесној маси је тешко достићи и одржати. Треба имати на уму да се постизање успеха у лечењу гојазности не мери бројем изгубљених килограма и брзином постигнутог ефекта, већ трајношћу добијеног резултата и побољшањем метаболичких параметара и квалитета живота пацијента – наводи др Пандрц.
Показало се да је тешко одржати губитак тежине након прве године постизања жељене тежине. Велика студија је показала да су пацијенти повратили скоро 50 одсто свог губитка тежине постигнутог дијетом са или без вежбања након једне године.
– Очекивања пацијената у погледу губитак тежине су често нереална. Већина људи жели да смрша из козметичких разлога и жели максималан губитак тежине за минимално време уз најмање потребног напора. Губитак тежине је тежак и често је потребно много покушаја. Стога, очекивањима пацијената треба добро управљати. Медицински разлози за мршављење су првенствено смањење утицаја већ постојећих болести повезаних са гојазношћу, као што су висок крвни притисак и дијабетес типа 2, као и побољшање квалитета живота. Ово се често може постићи скромним нивоом губитка тежине, ако се губитак тежине одржава.
Постоји група пацијената који морају да изгубе тежину, већ имају висок срчани ризик или болести повезане са гојазношћу, или нису мотивисани да промене своју исхрану/начин живота, или не могу да схвате везу између своје гојазности и здравствених проблема. Неки од ових пацијената ће одбити интервенције против гојазности, али ће можда бити вољни да узму лекове – каже наша саговорница.
