У ери брзог живота и дигиталних апликација за доставу, наручивање хране никада није било лакше. Све више људи се ослања на ову погодност – ручак или вечера стижу за свега тридесетак минута после неколико кликова, често још врели, упаковани у пластичне посуде. Било да је у питању супа, тестенина, домаћа кувана или азијска храна, врући оброци се све чешће преносе у амбалажи која није предвиђена за високе температуре.
Нова научна истраживања упозоравају да оваква пракса може да остави озбиљне последице по здравље – хемикалије из пластике се ослобађају у храну, мењају цревну флору и повећавају ризик од срчаних обољења.
Пластичне посуде за доставу хране могу значајно повећати ризик од застоја срца, упозорава нова кинеска студија. Истраживачи су открили да хемикалије које се ослобађају из пластике мењају микробиом црева, изазивајући упале које могу да оштете срчани мишић.
Ови резултати додатно потврђују растуће доказе о штетности пластике по људско здравље, посебно када су посуде изложене високим температурама. Ипак, упркос све чешћим упозорењима научника, пластична амбалажа остаје доминантна у индустрији брзе хране, што значи да милиони људи свакодневно долазе у контакт са потенцијално опасним материјама.
Шта се крије у пластици?
Пластика може садржати око 20.000 различитих хемикалија, укључујући бисфенол А (БПА), фталате и пер и полифлуороалкилне супстанце (ПФАС), које су повезане са озбиљним здравственим проблемима, укључујући рак и оштеćење репродуктивних функција.
„Подаци су открили да је честа изложеност пластици значајно повезана са повеćаним ризиком од конгестивне срчане инсуфицијенције”, написали су аутори.
Студија показује да постоје озбиљи здравствени ризици повезани са употребом пластичних посуда за доставу хране, укључујући значајно повећан ризик од конгестивне срчане инсуфицијенције.
Експеримент
Аутори су користили приступ из два дела, прво испитајући учесталост којом је више од 3.000 људи у Кини јело из пластичних посуда „за понети” и да ли имају срчане болести.
Затим су пацове изложили пластичним хемикалијама у води која је прокувана и сипана у контејнере за извлачење хемикалија.
Док истраживачи у новом раду нису проверили које специфичне хемикалије се испирају из пластике, приметили су везу између уобичајених пластичних једињења и срчаних болести, као и претходну везу између биома црева и срчаних болести.
Они су стављали кључалу воду у контејнере на један, пет или 15 минута, јер се пластичне хемикалије испирају много веćом брзином када се вруćи садржај ставља у посуде. Иако у овој студији није прецизно одређено које хемикалије су се испирале из пластике, научници су указали на познате везе између одређених пластичних једињења и срчаних болести. Ослонили су се, такође, на претходна истраживања која су открила да се из пластичних посуда може ослободити чак 4,2 милиона микропластичних честица по квадратном центиметру када се оне загревају у микроталасној пећници.
Аутори су затим давали пацовима воду контаминирану процеђеном водом да пију неколико месеци, а затим су анализирали бактерије у њиховим цревима и метаболите у фецесу.
Како пластика мења цревни микробиом
Анализирајући цревни микробиом пацова који су конзумирали воду контаминирану хемикалијама из пластике, истраживачи су открили значајне промене у саставу бактерија и метаболита у цревима.
„Ово је показало да је гутање процеђене воде са хемикалијама из пластике променило цревно микроокружење, утицало на састав цревног микробиома и модификовало метаболите у цревима, посебно оне који су повезани са запаљењима и оксидативним стресом”, написали су аутори.
Након ових анализа, научници су испитали срчано мишићно ткиво пацова и открили да је претрпело оштећења. Интересантно је да нису пронађене значајне разлике у оштећењима код пацова који су били изложени води која је била у контакту са пластиком један минут, у односу на оне који су конзумирали воду из пластике која је стајала пет или петнаест минута.
Под утицајем пластике, посебно микропластике и хемикалија које се из ње испуштају, у цревима може да дође до дисбиозе – поремећаја у равнотежи између добрих и лоших микроорганизама који живе у цревима. Овај дисбаланс често доводи до повећања броја потенцијално штетних бактерија, укључујући Ешерихију коли, Клостридијум, Ентерококус фекалис, Протеобактерије (Хеликобактер пилори, Клебсиела, Салмонела)…
Истовремено, корисне бактерије попут Лактобацилус и Бифидобактериум, које су кључне за здрав дигестивни систем и имунитет, често бивају потиснуте.
Хемикалије из пластике, посебно БПА, утичу на цревну микрофлору тако што подстичу оксидативни стрес и инфламаторне процесе, што може да доведе до дугорочних последица по здравље, укључујући повећан ризик од метаболичких и кардиоваскуларних болести.
Савети
Мада кинеска студија не даје конкретне препоруке за заштиту потрошача, стручњаци за јавно здравље саветују избегавање сипања вреле хране или напитака у пластичне посуде, избегавање загревања хране у пластици у микроталасној пећници, коришћење алтернативних материјала попут стакла, дрвета или нерђајућег челика за чување и конзумирање хране.
Такође, када наручујете храну за понети, кад год је то могуће и што пре је пребаците у стаклене или металне посуде или користите сопствено посуђе кад лично купујете храну за понети.
