Јунајтед група постигла је договор о продаји СББ-а фирми е& ППФ, иначе власнику Јетела, док ће компанија Еон ТВ и права преноса спортских догађаја на западном Балкану у власништву Спорт клуба бити продати Телекому Србија. Ова трансакција вредна је укупно скоро 1,5 милијарди евра. То је сврстава међу највредније трансакције икад спроведене у нашој земљи. Сличну вредност до сада је имала само куповина „Мобија 63“ од стране Теленора и каснија продаја Теленора ППФ групи, као и претходне продаје саме Јунајтед групе инвестиционим фондовима. А које су то највредније компаније у Србији?
СББ је новом власнику продат за 825 милиона, а Телеком је за права на пренос спортских догађаја и Еон ТВ платио 652 милиона евра. Укупно, ова трансакција вреди 1,447 милијарди евра. То је сврстава на списак највећих трансакција у Србији, што је рекао и генерални директор Телекома Владимир Луцић.
“Ради се о трансакцији од 1,5 милијарди евра и то једна од највећих трансакција у историји Србије”, рекао је Луцић.
Власник Јунајтед групе, иначе, јесте инвестициона компанија BC Partners. Она је 2019. године купила Јунајтед групу, прецизније 55 одсто власништва, од KKR фонда. Вредност овог посла била је чак 2,6 милијарди евра.
Ово јесте један од највећих послова у Србији, али их је било још. Портал Нова економија доноси списак највећих аквизиција у нашој држави. А ево које су то највредније компаније у Србији.
Теленор купио „Моби“, па завршио у рукама чешке фирме
Чешка ППФ група такође је, 2018. године, купила Теленор, односно огранке ове норвешке компаније у Србији, Црној Гори, Мађарској и Бугарској. Ова трансакција износила је 2,8 милијарди евра. Након аквизиције, пословање Теленора наставило се под новим брендом – Yettel.
Више од деценије пре те трансакције, 2006. године, Теленор је купио Мобилну мрежу 063, за 1,513 милијарди евра. Почетна цена на лицитацији која је тада одржана била је 1,37 милијарди евра. На лицитацији су учествовали још и аустријски Мобилком и египатски Орском. Теленорова куповина “Мобија 063” (бившег Мобтела) била је највећа приватизациона трансакција у централној и источним Европи у 2006. години, објавила је тада ревизорска компанија Прајсватерхаус Куперс.
Телеком Србија купио Телеком Српске
Телеком Србија постао је већински власник Телекома Српске 2007. године. Конкретно, 65 одсто капитала Телеком Србија платила је 646 милиона евра. Уговор је потписан у присуству премијера Србије Војислава Коштунице, те председника и премијера Републике Српске Милана Јелића и Милорада Додика. За разлику од осталих овде помињених трансакција, ово је један од ретких, мада не и једини пример да је нека српска компанија купила неку велику инострану фирму.
Како је тада рекао Додик, други понуђач, Телеком Аустрија, понудио је 467 милиона евра.
Делта банка Интези, Војвођанска Грцима
Период који је претходио глобалној финансијској кризи погодио је и финансијски сектор, па је тако Делта банка Мирослава Мишковића нашла купца у италијанској Интеза групи за чак 277,5 милиона евра. Та трансакција је по речима тадашњег министра финансија Млађана Динкића, у том тренутку била „највећа трансакција у српској транзицији“. Било је почетком давне 2005. године и новац од те продаје послужио је Делти за развијање бизниса са супермаркетима који ће јој касније донети много више новца.
Само годину дана касније, и ова трансакција већ је надмашена када је Војвођанска банка продата Националној банци Грчке за 385 милиона евра. Грчке банке су дуго времена биле доминантна снага на српском банкарском тржишту, на ком су пословале НБГ, Еуробанк, Пиреус и Алфа банка, али је криза грчког дуга на крају резултирала њиховим повлачењем из Србије.
Робне куће Београд
У 2007. у једној од последњих великих купопродаја пред неочекивани крах светских финансија наредне године, Робне куће Београд су такође нашле свог новог власника и то из стечаја, одакле су продате Верано моторсу и Марфин инвестиционом фонду за чак 360 милиона евра, иако је почетна цена била само 140 милиона. Власник Верано моторса Радомир Живанић тада је изјавио да му је „први утисак да је скупо, а други да је срећан, што је баш Верано купио Робне куће“.
НИС продат Русима
У децембру 2008, руски Гаспромњефт постао је већински власник Нафтне индустрије Србије (НИС). Руси су тада за 51 одсто акција платили 400 милиона евра.
Тадашњи председници две државе, Борис Тадић и Дмитриј Медведев потписали су тада и заједничку изјаву, која је била политичка гаранција да ће Србија добити гасовод Јужни ток и да ће бити завршено подземно складиште гаса Банатски Двор. Тиј гасовод никада није изграђен, а уместо њега је преко територије Србије прошао Турски ток.
Власничка структура у међувремену се променила. Гаспромњефт сада има 50 одсто власништва, а Гаспром 6,15. Србија има 29,87 одсто власништва, док преосталих 6,15 процената припада осталим малим акционарима.
Макси продат Делезу
Године 2011. дошло је и до највеће трансакције на пољу малопродаје када је Делта холдинг Мирослава Мишковића продао Макси супермаркете белгијском Делезу за 932,5 милиона евра, укључујући и 300 милиона евра дугова према добављачима.
Иако је Макси правно гледано био у власништву компаније са Кипра, трансакција је тада, на притисак тадашњег председника Србије Бориса Тадића, спроведена у Србији, како би овде био плаћен порез.
Милиони за гејмерске компаније
Српски Нордеус, компанија најпознатија по развијању игре “Топ елевен”, продата је америчкој компанији Таке-Тво Интеректив Софтвер у јуну 2021. године. Укупна вредност аквизиције износила је 378 милиона долара.
Нордеус је основан 2010. године, као компанија која се бави развојем игара за друштвене мреже и мобилне телефоне, са седиштем у Београду и канцеларијама у Лондону, Даблину, Сан Франциску и Скопљу. Оснивачки тим Нордеуса, укључујући Бранка Милутиновића, Милана Јововића, Ивана Стојисављевића и Томислава Михајловића, наставио је да води компанију након аквизиције.
Поред Нордеуса, за велику суму новца продат је и српско-амерички стартап Фрејм, откупљен од стране америчке софтверске компаније Нутаникс за 165 милиона долара.
Зиђин купио рудник бакра
Рударско-топионичарски басен Бор, једини рудник бакра у Србији, приватизован је кроз модел стратешког партнерства. Нови власник РТБ Бор постала је кинеска компанија Зиђин. Наиме, крајем августа 2018. године, Зиђин је понудио 350 милиона долара за обавезну докапитализацију предузећа, чиме је постала власник 63 одсто удела. Зиђин је ову суму уплатио у децембру, па званично преузео управљање РТБ-ом. Кинеска фирма понудила је да инвестира укупно 1,26 милијарди долара, као и да врати 200 милиона долара дугова РТБ-а.
Иначе, приватизација РТБ-а десила се тек након више неуспелих покушаја да се рудник “спаси”.
Један од њих био је продаја румунској компанији Цупром за 400 милиона долара. Међутим, само неколико месеци касније, Цупром је затражио раскид уговора због „промењених околности у односу на тренутак потписивања уговора“.
Железара Смедерево продата Кинезима
Железара Смедерево продата је 2016. година, када је била пред стечајем, кинеској компанији Хестил за 46 милиона долара.
Пре тога, Железара је од 2012. године била у власништву државе, која ју је тада за један долар откупила од америчког Ју ес стила, који се из Србије повукао због губитака изазваних кризом на светском тржишту челича. Америчка фирма купила је, иначе, Железару још 2003, за 23 милиона долара.
Аквизиције у банкарском сектору
Мађарска ОТП банка купила је 2017. сто одсто власништва у Војвођанској банци и НБГ лизингу, за 125 милиона евра.
Акуизиције у банкарском сектору нису реткост, па се исто десило и Комерцијалној банци која се присајединила НЛБ-у, а крајем 2022. године је АИК банка Миодрага Костића преузела Сбербанку у Србији, након што се руска фирма сусрела са притисцима због рата у Украјини који је почео у фебруару те године. Такође, OTP банка је 2019. године постала власник банке Societe Generale.
