Један од најзначајнијих датума у нововековној српској историји је 15. фебруар 1835. године. Тада је донет Сретењски устав – први модерни устав аутономне кнежевенине Србије.
Донет је у тадашњој престоници Крагујевцу. Значајан је и по томе што је први либерални државни акт на Балкану који је укинуо феудализам, извршио поделу власти али и прокламовао основна људска права.
Због тога је и трајао само 55 дана.
Сретењски Устав тада малој кнежевини која је тек добила аутономију донео је модерне правне тековине на којима почива данашње Европа – поделу власти, укидање феудализма, оснаживање основних људских права али и обележја државности у виду заставе и грба.
Сретењски Устав је био комбинација различитих правних докумената који су се појавили и у западној Европи крајем XVIII и почетком XIX века. Писао га је Димитрије Давидовић који није био правник. Сам Устав је имао низ елемената модерног европског законодавства.
Србија је постала аутономна кнежевина 1830. године. Своју аутономију је проширила 1833. године. Након заокружења тог процеса у државном развоју Србије отпочела је и борба за њену унутрашњу управу и организацију. Врхунац тога јесте сретењска скупштина и први Устав Србије који је донет у Крагујевцу.
Крагујевац за време прве владавине кнеза Милоша Обреновића постаје престоница Србије од 1818. до 1841 године.
Развој институција
Након Сретењског Устава креће развој културних и образовних институција као и почетак индустријализације кроз изградњу првих фабрика.
Највеће индустријске институције се јављају за време кнеза Милоша. Донета је одлука да се направи Тополивница која ће изливати топове и звона. Значајна је била и одлука да се направи једини арсенал за поправку оружја у којем су касније дограђене и друге зграде и ту је заправо било језгро модерне индустрије у којем ће се каније ’50-их година XIX века развити Војнотехнички завод.
Оснивају се прво основне школе, затим настаје гимназија, лицеј. У Крагујевцу се оснива и позориште а и сам град добија ускоро и типографију тако да све културне институције на којима се заснива културни развој Србије у XIX веку свој рад су отпочеле у Крагујевцу.
Сретењски Устав настао на тековинама француске револуције укинут је након само 55 дана.
Његов утицај оставио је трага на школоване људе тог доба који су подстакнути вредностима Сретењског устава ударили темеље развоја модерне српске државе.
