Први српски устанак означава почетак стварања модерне српске државе. То је и стварни почетак Српске револуције, која је трајала до 1815. године, када је завршен Други српски устанак. Ипак, према другачијим мишљењима, Српска револуција се завршава са турским хатишерифом из 1830, или траје све до краја Првог светског рата 1918.
Први српски устанак, као почетак борбе за ослобођење, заузима посебно место у историји Срба.
Непосредни повод за Први српски устанак био је терор јаничара у Беорадском пашалуку, који је кулминирао Сечом кнезова, али он је убрзо прерастао у широки народни покрет, који је борио за национално ослобођење, васкрсење српске државе и изградњу нових државних институција, укидање феудализма и културни препород.
Устанак је почео скупом народних првака из Шумадије у селу Орашац, на месту познатом као Марићевића јаруга 14. фебруара 1804. године. На скупу је за вожда изабран Ђорђе Петровић Карађорђе. Истог дана устаници су извели и прве нападе на турске јединице широм крагујевачке нахије.
Стварање српске народне војске
Прве устаничке јединице убрзо су прерасле у праву народну војску, коју су предводиле народне старешине, око којих су се окупљали хајдуци, војници из Кочине крајине, велики број добровољаца из Аустрије, такозваних фрајкора, који су имали војничко искуство.
Број устаника није прецизно утврђен. Сматра се да је у априлу 1804. износио 25.000. Ова народна милиција била је организована по територијалном принципу: свака нахија је имала своју војску.
На челу војске налазио се вожд Карађорђе, а под њим велике војводе и војводе које су имале команду над неколико нахија. Нахијским војскама су командовале бимбаше, а срезовима буљубаше. Војници су морали да себи обезбеде храну и одећу. Оружје је у почетку било разноврсно, од пушака и пиштоља све до копаља и вила.
До прве веће битке Турака се устаницима дошло је већ 25. фебруара у селу Дрлупи, где је Карађорђе разбио Аганлијин одред и натерао га у бегство. Битка на Дрлупи је дала полет устаницима и изазвала устанак у целом пашалуку. Београд, којим су још владали Турци, био је одсечен од остатка Османског царства.
Међутим, права велика била је Битка на Иванковцу. Ту су се устаници први пут сукобили са царском војском од 6.000 људи, које је предводио Хафиз паша. Устаници су од 18. до 20. августа 1805. одбили царску војску и натерали је на повлачење. Победа на Иванковцу била је прва велика победа српске војске и означила је почетак отвореног рата против турског султана.
Међутим, права велика била је Битка на Иванковцу, где су се устаници први пут сукобили са царском војском од 6.000 људи, које је предводио Хафиз паша. Устаници су од 18. до 20. августа 1805. одбили царску војску и натерали је на повлачење. Победа на Иванковцу била је прва велика победа српске војске и означила је почетак отвореног рата против турског султана.
Подршка Русије устаницима
Године 1806. султан је предузео велику кампању против побуњених Срба. Војне операције су покренуте почеле из три правца: од Видина, са југа и из Босне. Али, у биткама на Мишару и код Делиграда Србија је била одбрањена.
Руски генерал-фелдмаршал Михаил Кутузов остварио је 1806. године први контакт са Карађорђем. Русија се од краја 1806. већ налазила у рату са Турском. Од 1806. акције устаника су биле координисане са операцијама руских трупа.
Осим тога, руски цар Александар Први је Карађорђа унапредио у чин генерал-лајтнанта руске војске и доделио му Орден Александра Невског првог степена. Српски устаници су примали помоћ у новцу, ратној опреми и муницији од царске Русије.
Ратна дејства руске војске на европском истоку, са око 60.000 војника у Молдавији, Влашкој и на Дунаву, олакшала је српским добровољцима да ослободе Србију.
Судбину Првог српског устанка предодредио је рат Русије са Наполеоном 1812. У писму упућеном Карађорђу, цар је написао: „Љубазни брате Ђорђе Петровићу, мени је јако жао што је Русија принуђена да напусти Србију и да сву своју снагу употреби против Бонапарте. Русија неће оставити Србију, која ће можда и пострадати док чека, али Русија ће је спасити и начинити је већом него што је била.“
У јулу 1813, устаници су се суочили са турском офанзивом од Видина, преко Ниша и са Дрине. Без муниције и опреме, устаници нису могли да се одбране и Турци су 7. октобра ушли у Београд.
Значај
Иако се није завршио успешно, Први српски устанак сматра се једним од најважнијих догађаја у српској историји, јер је почела борба против вишевековне турске власти и зулума, али и посађена је клица модерне српске државе у XИX веку.
Подигнут против зулума јаничара, Први српски устанак је већ 1806. прерастао у националну револуцију за ослобођење од вишевековне турске владавине и поновно успостављање државе Србије.
Основе државности у устаничкој Србији су постављене радом Народне скупштине, Правитељствујушћег совјета и доношењем законика. Други српски устанак 1815. довешће до коначног и дугоочекивног обезбеђивања аутономије Србије.
