Коста Стојановић (1867–1921) био је истакнути српски научник, државник и визионар, чији је допринос обухватао области математике, физике, механике, социологије и економије.
Сматра се утемељивачем математичке економије и претечом кибернетике у Србији. Поред тога, био је преводилац, песник и професор на Великој школи и Београдском универзитету.
Рани живот и образовање
Према неким изворима, Стојановић је рођен 2. октобра 1867. године у Алексинцу, од мајке Милене и оца Стевана, трговца пореклом из села Маловишта код Битоља. Основну школу завршио је у Алексинцу, а гимназију је похађао у Алексинцу и Нишу.
Након тога, уписао је природно-математички одсек на Филозофском факултету Велике школе у Београду, где је студирао у генерацији са Михаилом Петровићем – Миком Аласом. Дипломирао је јуна 1889. године као најбољи студент у генерацији. Након дипломирања, радио је као професор гимназије у Нишу и Београду, а потом је постао редовни професор Филозофског факултета у Београду.
Научни радови
Његови главни научни радови били су из области физике и математике. Као самосвојни и одважни мислилац, остварио је изузетну синтезу различитих наука и друштвени живот тумачио математичким законитостима. У књизи „Тумачење физичких и социјалних појава“ опсежно је разрадио замисао да се помоћу термодинамичких категорија може управљати друштвеним токовима, што је идеја која је касније постала позната као кибернетика.
Политичка каријера
Стојановић је био народни посланик од 1900. године, а обављао је функцију министра привреде од 1906. до 1908. и од 1912. до 1913. године. Током Царинског рата са Аустроугарском, успео је да пронађе нова тржишта за српске производе, чиме је значајно допринео економској стабилности земље.
Коста, који је још пре царинског рата увидео да Србија губи извозом у Аустроугарску, је ступио на место министра народне привреде. За само две године Србија је извозила од Сирије па све до Британије. Схвативши да је Аустроугарска била само посредник у трговини, повећао је наш извоз за скоро 100%.
Он је успео да рационализује пољопривреду, преобрази привреду, учетворостручи број предузећа, ухода нове трговачке путеве за Србију, управља извозним ценама, што је учинило да Аустроугарска 1908. године одустане од блокаде, а Србија из Царинског рата изађе оснажена!
Био је члан делегације на Мировној конференцији у Паризу и на преговорима у Рапалу, као и министар финансија у влади Николе Пашића од 1918. до своје смрти 1921. године.
Драматичне године Првог светског рата описао је у својој књизи сећања „Слом и васкрс Србије“, где је изнео своја искуства и размишљања о ратним дешавањима и обнови земље.
Оставио је велики траг у српској науци и политици
Коста Стојановић је оставио дубок траг у српској науци и политици. Његова мултидисциплинарна истраживања и примена научних принципа у друштвеним наукама сврставају га међу најзначајније српске мислиоце свог времена.
Милутин Миланковић, који је наследио Стојановића на катедри Велике школе, овако је о њему писао: „Дошао је, да као свештеник науке, у овом храму, проповеда велике истине, које се дотле нису чуле. Математичка физика бави се мртвом природом, али је њега интересовао цео свет, њега је интересовао живот.
Зато је катедра била уска за његов рад. Стојановића је занимао друштвени живот – та жива машина са милионима точкова, коју је звао друштво, и на којој је применио законе термодинамике.“
Његова способност да повезује различите научне дисциплине и примењује их у пракси допринела је развоју српске науке и друштва. Његова дела и идеје остају инспирација за будуће генерације научника и мислилаца.
