Трећи балкански рат или познатије – Распад Југославије, убрзао је транзицију из самоуправног социјализма, који је био много либералнији од оних економских система у Совјетском Савезу или Румунији, у неки облик нама још увијек нејасног капитализма.
Многи нараштаји, рођени у комунизму и социјализму, радећи искључиво за државу, њену изградњу и јачање, нису навикли на нешто ново што се зове капитализмом.
Изазови економске транзиције
Транзиција из једног друштвеног уређења у други је врло тешка и опсежна, свеобухватна друштвена операција у којој мијењамо своје навике, свој устаљен приступ рјешавању одређених проблема, а транзиција из једног економског система који се залагао за протекционизам и за јачање националне економије, у нешто глобалистички отворено и слободно, још тежа и детаљнија.
Рат, међународне санкције, а касније стална политичка превирања, сепаратистичке и терористичке организације, страно мијешање у комплетном циљу разједињавања свега што би, по свој прилици, требало бити хомогено и компактно, резултовало је лошом и насилном, често потпуно обустављаном приватизацијом, девастираном и непостојећом економијом и малим бројем људи који желе да живе у својој отаџбини.
Здравствени систем као ретко очувана вредност
И даље смо као Радићеве „гуске у магли“ које срљају у непознато. У тој и даље незавршеној и у многоме лошој транзицији, задржали смо неке врло битне ствари попут јаког здравственог система који се показао таквим у најгорим тренуцима напада вируса.
Болнице нам нису ни близу савршенима, нити са модернизованим средствима лијечења, али бар свако и даље има прилику да се пожали да га нешто боли, да се то покуша излијечити, иако каткад ни пензија ни плата нису довољне за лијекове и третмане разних врста. То САД, као и неке друге државе које припадају хладном капиталистичком Западу, не омогућују својим грађанима, а тек странцима.
Нереална перцепција Запада и последице привредног колапса
Критички смо и аверзивно настројени према свему што је наше, а суперлативима неријетко обасипамо „некорумпиране“ државе за које смо чули да су боље. Сагледати ствари из реалног окружења и упоредити га са општим могућностима државе у којој се налазимо врло је важно у критичким моментима попут овог. Насилним економским методама многе фабрике пропадају, а са њима и запослени радници, будућност државе, монетарна вриједност и остало.
Хиперинфлација и економска нестабилност
Инфлација је имала водећу улогу у разарању привреде. На подручју Савезне Републике Југославије, хиперинфлација је достигла рекордан ниво са 19 810,2 %. Цијене су се за мјесец дана увећавале за 50%, а за сваких 16 сати удвостручавале.
Количина безвриједног новца се гомилала да би завршила са ликом Јована Јовановића Змаја на новчаници апоена од 1 милијарде динара. Како да мислимо да је капитализам исправно креирање живота, а исти тај живот плаћамо страном валутом – њемачким маркама, које су постале најисплативије средство плаћања.
Разочарање у капиталистички модел
Како статистичари наводе, обичан коверат коштао је, крајем 1993. године, 3,5 милијарди динара, а литра млијека 250 милијарди. Повјерење народа у капитализам је јењавало, јер нису успјели да виде његову суштину због политичара који исто то нису увиђали док су креирали важне економске политике.
Последице распада Југославије
Грађани су извојевали отцјепљења својих република од „социјалистичког магнета“. Неки су у њима наставили живјети поприлично добро, попут Словеније која је ионако била индустријски најразвијенија република Југославије.
Остали су се увукли у ратне патње, друштвена, економска страдања, једном ријечју – у сукобе натопљене етничком и националном мржњом. Док траје рат, економија опада, криминал и ратно профитерство расте муњевитом брзином.
Неједнакост као обележје новог поретка
Нагла богаћења, крађе, удружени криминални подухвати и сиромаштво огледали су капитализам који није представљао тако бајковиту замисао његових твораца. Док смо сви очекивали благостање какво је у Финској, и другим нордијским земљама, добили смо тоне банака, нотара, зеленаша, дугова и сиромаштва.
Критика богатства и капиталистичке елите
Богаташи су мета свим социјалдемократама, свим освијештеним младим, али и старијим људима. Они су посебни субјекти који односе огромне количине капитала и профитирају од имагинарног раста буџета којим се политичари хвале гдје год могу, а заиста представљају пријетњу демократији и развићу државе.
Капитализам или социјалдемократија?
Ако желимо да схватимо капитализам, можемо га спознати кроз Маргарет Тачер и Роналда Регана. По њима, не постоји слобода без економске слободе. То је врло тачна теза, али само ако постоје и политичари који ће је спровести.
Комунизам је немогућ, а капитализам суров према нама. Уколико желимо да живимо у њему на достојанствен начин, онда је социјалдемократија та, која ће дати прилику грађанима да се боре, да освоје и задрже своју економску слободу градећи друштво и државу.
