У времену када су лаке и брзе ствари преузеле примат, када сви тежимо ка „инстант“ доручку, кафи, садржају у медијима, па на крају и у љубави, једно од ретких добра које опстаје је позориште. Како је годинама одолевало бројним променама система и увек било уметност за себе, многима је енигма, али, наш нови саговорник у емисији Компас, глумац и продуцент Тихомир Станић, објаснио нам је која је улога позоришта данас.
Тихомир Станић је завршио Факултет Драмских уметности у Новом Саду, у класи чувеног професора Дејана Мијача. Оно што прича, годинама и сведочи несебично се залажући за опстанак културе и уметности у нашој земљи.
Одиграо је преко 150 улога у разним позориштима широм Србије, Републике Српске и Црне Горе. Био је председник савеза Драмских уметника Србије од 1998. до 2000. године, као и управник Народног позоришта у Бањој Луци од 2005. до 2007.
На филмском платну, познат је по улогама Стевана Сремца у филму Зона Замфирова, наредника Муција у филму „Пљачка трећег рајха“ , Јована Ристаћа у филму „Краљевина Србија“, у серијама „Војна Академија“, „Убице мог оца“, „12 речи“ и у сјајном остварењу које описује живот и дело нашег нобеловца Иве Андрића, „Нобеловац“, као и у многим другим.
Ми морамо бити савест човечанства
„Ми морамо бити савест човечанства, рекао је Станић на почетку разговора и одмах ставио до знања јавности коју то улогу данас имају глумци.
Како на њима није само да буду забављачи, како их многи и данас доживљаваљу, глумац и продуцент једну реченицу из позоришта, преноси на свакодневни живот.“
„Партнер је увек у праву и то кад би се применило и у политици и у друштву и у некој другој области живота, много би свет бољи био. Кад ви пођете са тог становишта, јер знате ви кад припремате неку улогу и кад прочитате тај драмски текст, ви замишљате ко ће ту играти ове друге улоге и то никад нису ти људи које сте ви замишљали, редитељ доведе неке друге. Редитељ је партнер, он је у праву.“
„А онда ваша партнерка, ваша љубавница, ваша супруга, ваш кум или најбољи пријатељ или шта већ или ваш неки опонент, никад не играју онако како сте ви замислили да ће они играти. Увек играју другачије, а онда ви, ви сте већ имали неку пројекцију како ће они и онда сте потпуно у небраном грожђу.
Али ако схватите да то како они играју, да су они у праву, да је партнер увек у праву, увек, увек, шта год урадио и онда ви реагујете на то што вам је партнер понудио, онда сте ви тачни, онда сте ви искрени, онда ви не глумите, онда ви постојите на сцени или пред камером, постојите и делујете“ – искрено је навео Станић и открио које то питање свако од нас мора сам себи да постави, изнова и изнова:
Да ли сам ја спавао док су други патили?
То је стварно питање које морамо сви себи да поставимо. Да ли сам ја спавао док су други патили? То је у том прошлом веку, нажалост и у овом веку можда најзначајније питање које свако себи мора да постави, па макар не одговорио на њега.
Како сматра да је истина само једна и да је неопходно слушати младе, те да је њему све кренуло у животу управо у оном тренутку када је послушао савете својих ћерки, дотакао се и актуелних студентских побуна.
„Пре ове студентске побуне и пре ових друштвених догађаја сам причао и схватио сам и у свакој прилици то поновим како слушам децу своју и схватио сам да ми дакле, ми знамо како се понашати у прошлости, да су неке околности поново исте као у време наше младости, ми бисмо другачије или исто се понашали, имамо различита тумачења прошлости, свог понашања“, нагласио је наш глумац.
Пред нашом децом је цео један живот
„Ми појма немамо како сад и шта ће бити у будућности, јер нас и нема у будућности. Нас нема. Пред нашом децом је цео један живот, пред нама су остаци тог живота, оптерећени болестима, опекотинама, ожиљцима, разним траговима разног ударања главом у зид, разним препрекама које смо имали у животу, па смо савлађујући те препреке ломили ноге, кости, ко зна шта се све дешавало, сваком од нас.
Ми немамо будућност, биолошки је то тако, а они имају, онда шта ми њима да саветујемо, ми само да им поверујемо и да се понашамо у складу са њиховим захтевима и оним што они од нас очекују“ – навео је Станић.
Ако вас интересује како је изгледао његов сусрет са Соњом Савић, ко је данас његова звезда водиља и у чему је лепота живота, како се изборити са алкохолизмом, која је улога позоришта у нашем друштву, како утиче на студенте и омладину и како је на њега утицао одлазак у Пећку патријаршију, погледајте у нашој новој емисији, а екипа Компаса још једном захваљује Тихомиру Станићу на издвојеном времену и инспиративном разговору.
