САД ће обновити своје залихе вакцина против птичијег грипа усклађених са тренутним сојем вируса који циркулише на комерцијалним фармама живине и међу дивљим птицама, саопштено је данас из америчког министарства пољопривреде.
Према подацима америчких Центара за контролу и превенцију болести (CDC), избијање епидемије птичијег грипа се појавило међу живином почетком 2022. године и до сада је угинуло 130 милиона узгајаних и дивљих птица у свих 50 америчких држава, преноси Ројтерс.
Вирус птичијег грипа такође циркулише на фармама млечних крава и инфицирао је скоро 70 људи, већином радника који су били у контакту са болесном живином или стоком. САД су направиле залихе вакцина након претходне велике епидемије птичијег грипа 2014. и 2015. године, али те вакцине никада нису биле коришћене, саопштено је из CDC. Птичји грип, или авијарна инфлуенца, представља озбиљну вирусну инфекцију која примарно погађа птице, али у одређеним околностима може прећи на друге животиње, укључујући и људе. Иако већина сојева овог вируса не представља опасност за људску популацију, постоје сојеви као што су H5N1 и H7N9 који изазивају велику забринутост због своје способности мутације и могућег ширења међу људима.
Вирус птичјег грипа шири се међу птицама преко контаминиране воде, хране и површина, као и директним контактом са зараженим птицама. Домашње птице су посебно подложне инфекцији када дођу у контакт са дивљим птицама које могу бити носиоци вируса. Код људи до инфекције обично долази приликом излагања зараженим птицама, њиховим производима или удисањем контаминираног ваздуха у фармама и тржницама живих птица.
Ризици ширења вируса значајно се повећавају у условима густе популације птица, интензивне живинарске производње и слабог надзора над здравственим стањем птица. Међународна трговина живином и миграције дивљих птица могу довести до брзог преноса вируса у различите регионе, што додатно компликује контролу болести. Највећу забринутост изазива могућност мутације вируса, што би могло омогућити лакши пренос са човека на човека и довести до пандемије.
Последице ширења птичјег грипа могу бити изузетно озбиљне. У економском смислу, епидемије доводе до масовног клања живине, што значајно погађа пољопривреду и тржиште хране. Утицај на јавно здравље може бити драматичан, јер су инфекције код људи често тешке и праћене високим морталитетом. Еколошке последице укључују смањење популација дивљих птица, што може имати шире утицаје на екосистеме.
Спречавање ширења птичјег грипа подразумева спровођење строгих мера биосигурности на фармама, редовно праћење здравственог стања птица и ограничавање контакта домаћих са дивљим птицама. Вакцинација домаћих птица у одређеним регионима показала је ефикасност у смањењу ризика од епидемија. Такође, важно је едуковати јавност о ризицима који проистичу из контакта са зараженим птицама и промовисати ношење заштитне опреме у ризичним подручјима.
Уколико би дошло до ширег преноса вируса на људе, неопходно је брзо реаговати кроз идентификацију и изолацију случајева, развој вакцина за нове сојеве и спровођење мера ограничења кретања. Глобална сарадња између ветеринарских и здравствених служби је кључна у спречавању потенцијалне кризе изазване птичјим грипом. Иако је ризик од пандемије тренутно низак, неопходно је одржавати висок ниво будности и примењивати превентивне мере како би се смањио потенцијал за ширење овог опасног вируса.
