Када се традиција и уметност споје, настају дела која освајају својом естетиком, али и враћају у давна, неки би рекли и лепша времена, и одличан су подсетник на оно што смо некада имали и како смо некада живели. Једна уметница, сада становница Чикага, одлучила је да своје детињство и успомене из Србије преточи у аутентичне креације – магнете.
Пут Александре Петровић до ових јединствених минијатура води од дечје игре с глином, преко креативних експеримената у породичној кући, до приче о хуманости и заједништву.
Аутентични мотиви из Србије на магнетима
Израђујући аутентичне магнете са призорима домаће трпезе и носталгичних сцена, Александра успешно спаја љубав према креативном стваралаштву са сећањима на домовину. На њеним магнетима се могу видети чувени шпорет Смедеревац, лавор са плавом линијом, али и традиционална српска трпеза.
Повратак детињству кроз креативност
За себе каже да је још у детињству почела да прави накит од глинамола са својом мамом.
„Касније се креативни рад наставио када сам добила децу, како би наше заједничко проведено време било што интересантније, а онда су и они порасли и живот као живот постави вам друге приоритете па немате времена за креативно стваралаштво.
Доласком у Америку сам опет имала више слободног времена јер имамо своју фирму и могла сам да се вратим тој дечијој љубави коју зовемо креативан свет“, започиње своју причу Александра.
„Празно платно“ као извор инспирације
Додаје да су она и њена породица купили стару кућу коју је Александра назвала „празно платно“ на којем је могла да се игра. Почела је да прави рељефе по зидовима, кречи их разним техникама да би постигла ретро ефекат, да осликава врата и намештај. Из ове инспирације родила се нова – први радови са глином садржали су мотиве хране, хлеба, лука, сланине на старој дасци за сечење.
Магнети као почетак
„Како нисам знала шта ћу са том минијатуром, а трудила сам се да изгледа што аутентичније, досетила сам се да на њу залепим магнет и да то заправо постане магнет за фрижидер и тако је све почело“, наводи саговорница портала BIZlife.
View this post on Instagram
Пут од Чикага до Србије
Дистанце данас, захваљујући новим технологијама, нису више даљине, тврди Александра која своје рукотворине шаље и за Србију и овде их продаје.
„Нисам имала намеру да магнете или било коју рукотворину шаљем за Србију, то се заправо догодило случајно јер ми је поприличан број људи писао да жели да им нешто направим.“
Хуманост испред зараде
Како каже, уметнике новац не занима претерано, па највећи део новца од продаје иде за донације као помоћ људима и животињама.
„Без обзира на то, несебично улажем емоцију, не због света, него због себе јер уживам у стварању наших носталгичних сцена у малој форми, уз које сам одрасла.“
Процес израде аутентичних минијатура
Александра објашњава да је израда једног рада комплексна и из више фаза, јер је сваки појединачан рад комплетна ручна израда. „Постoље за радове правим од балзе, макетарског дрвета које обликујем у одређену форму. Само израда тог постоља за делиће зна да траје данима. Сваки детаљ на магнету захтева одређене фазе.“
Наводи да нису у питању само сати рада, већ дани, како би коначан резултат био што аутентичнији и дуготрајан. „Чак ни ако неком падне са фрижидера, ‘преживи пад’. Поприлично времена и труда, а највише љубави уложим да се не би случајним падом оштетио.“
Персонализоване минијатуре са душом
Идеје за сцене Александра често добија од људи. „Магнети су постали персонални, пишу ми своја носталгична сећања са жељом да их ‘оживим’ у тој малој форми, а ја се потрудим да то и реализујем“, закључује Александра.
