У цркви Светог Николе у Приштини, која је у Мартовском погрому 2004. године спаљена, а после неколико година и обновљена, литургијом и резањем славског колача прослављена је храмовна слава.
Литургију је, пред више десетина верника, служио приштински парох Станиша Арсић. Он је у својој беседи истакао да су српски народ, од давнина па до данас, задесиле многе невоље. Захвалио је верницима што се те цркве у Приштини сете и у осталим данима.
„Угледајмо се браћо и сестре, макар један део, на Светог Николу. Знајте да само са нашим трудом, ми ћемо се уподобити Господу и Он ће нам то узети за добро. Захваљујем свима који се сете да дођу и обиђу овај храм. Не само о слави, него и о другим недељама и празницима. Побожни смо онда када држимо заповести, када чинимо све оно што наша црква заповеда, али без причешћа и литургије нисмо ништа“, поручио је парох Станиша.
Страдална црква којој се Срби враћају
Колачар, Стефан Јовановић из Ливађа истакао је да је ово посебан дан за њега и његову породицу.
„Свети Никола нас је окупио да се помолимо за спасење народа на овим просторима. Позивам вернике да дођу. Не само на овај празник, већ када год нађу времена, да се повере вери, да верујемо у Бога, да након свих година останемо своји на своме, славећи Христа Бога. За мене је ово посебан дан, јер ми је указана част да будем домаћин. Желим да сви који славе, славу проведу у миру и благостању. Црква у Приштини, живот у њој иде даље. За Приштину кажу да је сиви град, али само онај ко је био овде, зна да је Приштина била и остаће град који има душу, као и овај храм“, рекао је Јовановић.
Породица Александре Јовановић из Грачанице биће колачар следеће године. Како је истакла, то је посебна част.
„Свети Никола је од давнина заштитник моје породице, па је самим тим и част много већа, с обзиром да ћемо ми бити домаћини наредне године“, истакла је она.
Цркву Светог Николе саградили су православни Срби из Приштине 1833. године на темељима средњовековног српског православног манастира. Међутим, она је запаљена заједно са парохијским домом у Мартовском погрому 2004. године. Обновљена је неколико година касније.