Уколико САД уведу санкције НИС-у, од 1. јануара наредне године, то би значило потпуну катастрофу за ову компанију, али и многобројне друге које су пословно повезане с њом.
Каже ово за „Глас Српске“ директор Института ФЕФА, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије и члан Програмског комитета Светског нафтног савета из Лондона Горан Радосављевић. Наводи да ако се обистине медијске и политичке спекулације да ће САД увести ове санкције, то би вероватно значило и да би се све банке, али и компаније које раде са НИС-ом нашле под лупом и великим притиском америчке администрације. Поготово оне са иностраним капиталом и власништвом. Појашњава да се на примерима санкционисаних компанија из Републике Српске може најбоље видети како то функционише у пракси.
„Морам признати да не верујем да је један такав сценарио могућ. Сматрам да је мало вероватан, јер још увек не постоје неке званичне потврде о томе. Ако ипак којим случајем дође до тога, стављања ове компаније на америчку црну листу, то би сигурно довело до несташице горива у Србији, јер не постоје алтернативни извори снабдевања да се покрије разлика у мањку горива на тржишту. Истина, постоје одређене стратешке резерве, али оне нису довољне. Овакав развој ситуације би онда довео и до раста цена на бензинским пумпама. Чак и ако не би било несташица, очекивања би дизала цену. То би онда довело до ланчане реакције, с обзиром да су цене нафтних деривата уграђене и у цене готово свих производа и услуга“, сматра Радосављевић. Додаје да НИС већ годинама отежано послује због раније уведених санкција „Гаспрому“.
Ситуација са ЕУ другачија
На питање шта би се десило ако би се и ЕУ прикључила и солидарисала са САД, Радосављевић одговара да је процес одлучивања унутар ове заједнице другачији од оног у Америци. О том питању је потребна сагласности свих чланица. Указује да и поред тога Америка има разне и моћне механизме притиска. Њима може условити и друге државе да им се прикључе у санкционисању да ли појединца или компанија. Најгори сценарио, како сматра, би био уколико би хрватски нафтовод ЈАНАФ обуставио испоруке нафте, а с којим НИС има склопљен дугорочни уговор о транспорту.
Мишљења је да би се све ово негативно прелило и на Републику Српску, односно њено нафтно тржиште. Ту постоји значајан број бензинских пумпи у власништву НИС-а. Али би, уверен је овај стручњак, то имало далеко мање негативне ефекте него у Србији.
„На тржиште Републике Српске долазе одређене количине нафтних деривата из Рафинерије у Панчеву која је у власништву НИС-а. Ако дође до прекида у испоруци сматрам да би се та разлика у доброј мери могла надокнадити преко Луке Плоче, где се налазе нафтни терминали. У првом периоду санкције би вероватно пореметило снабдевање, али дугорочно гледајући, адекватна алтернатива постоји, што није случај и са Србијом“, поручио је Радосављевић.
Две опције
Економиста Љубодраг Савић сматра да у случају увођења америчких санкција Србија има две опције. Прва да преузме већинску контролу над НИС-ом. Друга да уведе санкције Русији како се та „компанија не би дирала“.
„Власти имају две алтернативе, али су обе неприхватљиве за Србију. То је ситуација из које је практично немогуће наћи задовољавајуће решење и за једну, и за другу и за трећу страну“, каже Савић.
Хил се прави Енглез
Председник Србије Александар Вучић недавно је упозорио да ће, према његовим сазнањима, САД увести санкције Нафтној индустрији Србије због руског власништва над том компанијом. Изнео је процене да би се овим санкцијама могле придружити Велика Британија и Европска унија. Да ли ће до њих и доћи, амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил није желео потврдити, али ни демантовати. Из његовог одговора се могу наслутити наредни потези одлазеће америчке администрације. Хил је наиме истакао да потенцијалне америчке санкције НИС-у немају за циљ да на било који начин нашкоде српској привреди.
