Људи често забораве, а многи то уопште и не знају, да је тзв. „Косово“ једнострано и нелегално прогласило независност први пут још 1991. године.
Наиме, прво је 1990. године дио делегата из тадашње скупштине САП Косова усвојио „Уставну декларацију“ о проглашењу „Републике Косово“ као посебне федералне јединице у саставу СФРЈ, изван састава СР Србије. Потом, након што су легални и легитимни органи Србије поништили овај акт и распустили скупштину САП Косово, албански сепаратисти су наредне 1991. године у септембру мјесецу једнострано и нелегално прогласили независност. Ту њихову нелегалну „Републику Косово“ признала је тад једино Албанија.
УНМИК, Резолуција 1244 као привремено рјешење
До 1999. године и доласка УНМИК-а на Космету су функционисале двије паралелне управе: једна, званична и уставна-аутономна покрајина у саставу Србије и на основу устава Србије, те друга-самопроглашена и нелегална албанских сепаратиста. Доласком УНМИК-а након бомбрадовања Србије а на основу Резолуције 1244 формиране су „привремене институције самоуправе“, а под окриљем УНМИК-а успостављен је и уставни оквир који се темељи на Резолуцији 1244.
Важно је нагласити да је у Резолуцији 1244 одређено да ће привремене институције самоуправе и привремени уставни оквир трајати онолико дуго док се не постигне политичко рјешење за будући статус Косова. Посљедице овог новог стања су да је територија Космета изузета од државног старања Републике Србије, али и од управе „прве Републике Косово“ чији сви паралелни органи и институције су тад угашени.
Територија Космета дошла је под старатељство Уједињених нација, при чему је у Резолуцији 1244 јасно наглашено да је то 1) привремено, а не стално стање, и 2) да ће оно трајати до тренутка постизања политичког рјешења, без одређивања рока до кад то рјешење треба да буде постигнуто.
Одлука Међународног суда правде
Сјетићете се фамозног „савјетодавног мишљења“ Међународног суда правде о „Декларацији о независности“ коју су албански сепаратисти усвојили 17. фебруара 2008. године. У нашој, али и регионалној и страној јавности то мишљење МСП доживљено је као легитимација Косова као независне државе.
Ипак, МСП је тад избјегао да одговори да ли је Косово постало независна држава у складу са међународним правом, већ је навео да „Декларација о независности није прекршила опште међународно право, Резолуцију 1244 нити привремени уставни оквир на Косову упостављен од стране УНМИК-а“. Кад читате цијело мишљење МСП јасно уочите да је МСП јасно нагласио да је Резолуцијом 1244 јасно наведено да ће политичко рјешење о статусу Космета тек бити донесено и да оно није унапријед одређено ни као овакво ни као онакво.
Такође, МСП правилно истиче и да тзв. „Декларацију о независности“ уопште није усвојила скупштина Косова, него скуп представника албанског народа и да су за тај „акт“ гласали не само посланици скупштине, него и премијер и предсједник који уопште нису чланови скупштине!? Штавише, нигдје у самој „декларацији“ и не стоји да је усваја скупштина-него „представници народа“.
Суштина одлуке
Шта је овдје важно, а то констатује и МСП: скупштина Косова је дио уставног система и поретка успостављеног од стране УНМИК-а, односно Уједињених нација. Та скупштина и није могла легално донијети акт о независности, јер то није било у њеној надлежности, њеној и мисији привремених институција.
Због тога МСП тај акт није ни могао да прогласи нелегалним, јер 1) није донесен од стране привремених уставних органа и 2) његов садржај, сам по себи, није унапријед забрањен међународним правом-што не значи ipso iure да је по аутоматизму и легитиман и императивно легалан. То значи да на територији Космета ми данас поново имамо више важећих правних поредака, баш као што је био случај и у периоду 1991-1999. Имамо легални уставно-правни поредак Републике Србије која у свом уставу Косово третира као своју аутономну покрајину о чијем степену, обиму и садржају „суштинске аутономије“ ће тек бити донесено рјешење које ће се уредити посебним уставним законом (члан 182. став 2. Устава Републике Србије).
Имамо правни поредак који је успостављен једностраним и нелегалним проглашењем независности албанских сепаратиста који признаје и дио свјетских држава. И на концу, имамо и привремени уставни оквир који је одредио УНМИК, као и управу УНМИК (Уједињених нација) која и дан-данас функционише на Косову, истина са умањеним капацитетима јер су се из УНМИК-а покувли представници земаља које су признале „независност Косова“. Заправо, кад је ријеч о важећим актима УН-а, једино легитимно правно стање на Космету и јесте ово треће у којем је уставни оквир онај који је формирао УНМИК и гдје се чека политичко рјешење о статусу Косова.
И дан-данас на Косову постоји шеф УНМИК-а који је Специјални представник Генералног секретара УН којем подноси редовно извјештај.
Закључак
Закључак: није први пут да албански сепаратисти једнострано проглашавају независност. Србија не признаје ту независност, али ни саме Уједињене нације. Сходно мишљењу Међународног суда правде, Србија може да усвоји уставни закон којим би одредила конкретне надлежности АП Косово, може да проведе изборе и да успостави нову власт у АП Косово. МСП би и те акте третирао као несупротне Резолуцији 1244 и привременом уставном поретку-по истој логици као кад је ријеч о тзв. „Декларацији о независности“.
Сматрам да то и треба баш тако урадити. Усвојити уставни закон о АП Косову, изабрати његове органе и представнике и омогућити им рад у оквиру уставног поретка Републике Србије. До промјене међународних околности које ће спријечити евентуалне оружане конфликте, ти органи могу да раде ван територије Космета која је тренутно под јурисдикцијом УНМИК-а. Прије или послије, кад се свијет буде прекомпоновао-а то вријем стиже, Косово ће бити тамо гдје по природном праву и треба да буде: у државно-правном поретку Републике Србије и то све један албански сепаратиста треба да зна.
(Милко Грмуша, правник из Бањалуке)
