Прашума је дом бројним вековима старим стаблима, углавном букве, јеле и смрче, са појединим примерцима старим преко 300 година. Нетакнута природа овог подручја омогућава развој богатог биодиверзитета, укључујући разноврсну флору и фауну која се развија без утицаја човека.
Дрвеће у прашуми Јањ достиже изузетне висине, често преко 50 метара, а многа стабла имају пречник који премашује један метар. Подручје је такође значајно као место које чува природне процесе попут разградње и обнављања шумских екосистема. Овде се могу пронаћи и пале трупци, што доприноси стварању хабитата за бројне микроорганизме, гљиве и инсекте. У овом јединственом природном амбијенту станују и разне животињске врсте, укључујући сисаре, птице и ретке врсте инсеката.
Захваљујући својој изузетној вредности, прашума Јањ је проглашена строгим природним резерватом, што значи да је свака људска активност у њој строго ограничена. Ова заштита омогућава очување изворних шумских екосистема и нуди могућност истраживања природних процеса у њиховом најчистијем облику. Прашума Јањ је уједно и значајна туристичка атракција, која привлачи љубитеље природе, научнике и истраживаче из целог света. Њена лепота и нетакнута природа представљају прави драгуљ који сведочи о томе како су шуме изгледале пре индустријализације и интензивног коришћења природних ресурса.
Ова чудесна прашума скрива многе тајне, а годинама је посвећено чувају од људи.
Налази се у западном делу Републике Српске на територији општине Шипово на западним падинама масива Столоваш. Дијапазон варирања надомрске висине је између 1.180 и 1.510 метара. Заузима површину од 295 хектара. Језгро прашуме чини површина од 57,2 хектара.
Већи део флоре прашуме Јањ чине стабла букве и јеле као и јавора, бресте, јасена и смрче. Под прашумама се сматрају шуме које су сачињене од стабала различите величине и старости, а које су настале и развијале се природним путем, без људског утицаја. У њима се одвијају природни процеси почевши од клијања па све до природног одумирања стабала и процеса који слиједе после.
Строги стандарди
Сам процес “убеђивања” стручњака из Међународне уније за очување природе, ИУЦН, да прашума Јањ испуњава строге стандарде УНЕСКО, трајао је од 2017. године.
Али, прича о прашуми траје много дуже. Још у доба СФРЈ, од 1954. године, ова је шума под строгим режимом заштите.
А то значи да је у овом природном резервату, површине 295 хектара, већ скоро 70 година забрањена не само сеча, него и било каква људска делатност.
Скоро седам деценија овде није посечена ни једна једина гранчица, нити је крочила људска нога, осим чувара прашуме и научника. Чак и у рату ова је прашума била забрањена зона: и за ратнике и за шумокрадице.
„Знали смо ми добро с чим располажемо и какво благо имамо. Али ваљало је све то документовати, поткријепити аргументима, уклопити у строге унапријед задате форме и, наравно, превести на енглески – каже др Југослав Брујић, професор Шумарског факултета у Бањалуци, који је припремио апликацију за УНЕСКО.
Каже да је био сигуран у успех своје мисије оног дана када је успио “довући” представнике ИУЦН у Шипово и одвести их у прашуму.
„Смјестили смо их у ловачку кућу, ложио сам им ватру у камину, спремао турску кафу у џезви. Све им је то био прави доживљај. Али тек када су отишли у прашуму одушевљење је достигло врхунац“, прича професор Брујић
