Улога бака и дека у животу сваког човека је велика, превазилази пуко родбинско старање и залази у многе сфере емотивног и социјалног развоја. А још кад је та бака хероина Првог светског рата, најодликованија жена, мајка четворо деце која је ишколовала још 32 малишана, онда то наслеђе носи пoсeбaн значај.
Сећање на своју славну баку
Ђорђе Минков (Београд, 1951), један од Милункиних четворо унучади, сећање на своју славну баку оживео је приликом гостовања у аранђеловачкој Народној библиотеци „Свети Сава”.
Кад је бака умрла, тог 5. октобра 1973. године, ја сам је пронашао. Имао сам 22 године и студирао сам права. Поседовао сам ауто па сам је стално обилазио. Возио сам је где год да је пожелела да иде, а волела је да путује.
Живела је скромно и помагала је свима
Посебно јој је пријао боравак у разним бањама. Живела је скромно и помагала је свима. Била је омиљена. Нас четворо унучади одрастали смо на Вождовцу, где је тада живела, уз њене приче о Великом рату. Пошто није било играчака, давала нам је своје ордење да се играмо, а ми смо је запиткивали како их је добијала – прича Ђорђе и наглашава да се његова прича о Милунки разликује од историјских.
Милунка Савић je рођена на Видовдан 1892. године или 1890, не може се са сигурношћу знати, јер су некада деца пријављивана по сећању када се долазило у град. Отац Раденко и мајка Даница (девојачко презиме Бојанић) поред Милунке имали су још две ћерке, Миону и Славку и сина Милана.
Када је почео Балкански рат, желела је да се бори. Фалсификовала је документа и пријавила се као Милун Савић. Годину дана је скривала свој пол, све до Брегалничке битке када је рањена у груди.
Рањавана је седам пута према њеној причи
Имала је гелере у нози и глави. Кад се опоравила, нико није желео да је прими. Онда се она обратила француским пријатељима који су наредили да је врате у војску. Већ је била каплар и тако је приступила Гвозденом пуку.
Из Великог рата је изашла као наредник српске војске, што је тада био и највиши подофицирски чин – објаснио је Минков сећајући се обавезних недељних ручкова у Милункином дому, који је увек био пун деце и гостију.
Нисам био ни свестан њених пријатељстава са државницима, као што је био Шарл де Гол или чувени генерал Франше д’Eпере,
адмирала Емила Гепрата – истиче Милункин унук.
Одликовања која је добила Милунка Савић
Подаци кажу да је имала Карађорђеву звезду са мачевима, француску Легију части, два ордена француског Ратног крста са златном палмом, руски Крст Светог Ђорђа, енглески Орден Светог Михаила и српску Медаљу за храброст „Милош Обилић” и друге.
Међутим, током њеног опоравка од тифуса у Бизерти, онако болесну и изнемоглу, посетио је адмирал Гепрат, који јој је том приликом рекао „Сине, Француска те моли да оздравиш”, скинуо своју Легију части и поклонио јој.
Милунка је била најбољи бомбаш и побеђивала је на армијским такмичењима у бацању бомбе на 50 метара. Историја каже да је била обучени војник, а истина је била да је Милунка као дете у игри гађала све што је пловило по Јошаници и погађала, а сакупљала је и каменчиће како би лакше враћала краве и овце док их је чувала, да не би трчала за њима.
„Волели смо да нам прича о заробљавање 23 бугарска војника у робу“
Волели смо да нам прича о заробљавању 23 бугарска војника у рову, а број војника је варирао са бројем 32 и увек смо је задиркивали због тога. Историчари кажу да је то био најбоље организован напад, а заправо је Милунка у мраку обављала своје хигијенске потребе далеко од сабораца а враћајући се у свој, грешком је ушла у бугарски ров, што је схватила тек када је почело да свиће.
Није имала излаза па је бацила бомбу и све их заробила. Спречила је њихово погубљење, а међу њима је био и Георги Димитров, који је касније постао и бугарски председник и посебно ценио Милунку због војничке части – каже Ђорђе.
Уважавао је и тадашњи амбасадор Француске
Славни воз „Оријент експрес”, који је био чувен по тачности на линији Истанбул–Париз, једини пут је закаснио када се обележавала прва деценија од победе у Великом рату, чекајући Милунку Савић у Београду. Милунка није могла да иде у Париз на прославу из материјалних разлога, међутим, тадашњи амбасадор Француске омогућио јој је одлазак, због чега је воз био у станици све док се српска хероина није укрцала.
У својој кући, Милунка је лечила рањенике
Ни током Другог светског рата, Милунка није мировала. У својој кући је лечила све рањенике.
– Мој отац је у то време био студент медицине и некако је долазио до завоја. Тако је било све 1943. године, када су их похапсили. Милунка је три месеца провела у логору на Бањици и требало је да буде стрељана. Међутим, списак заробљеника дошао је до једног немачког официра који је видевши Милункино име схватио о коме се ради и ослободио је. Историчари ово оспоравају, али нам је она тако причала – сећа се Минков.
Одбила је да иде из земље иако су јој Французи нудили све
Милунка је у миру живела тешко и одбила је да иде из земље и поред тога што су јој Французи нудили све. Радила је као чистачица у Хипотекарној банци уз још низ додатних послова јер је поред своје четворо школовала још 32 деце.
Тек је захваљујући београдском градоначелнику Бранку Пешићу добила пристојан стан.
О њој има мало података па се чак и у Музеју револуције на Калемегдану налази само њена фотографија. Међутим, у Француској у предграђу Париза одавно постоји Соба Милунке Савић. Недавно је своју меморијалну собу и спомен-комплекс добила у завичају у Јошаничкој Бањи, а њени земни остаци пребачени су 2013. године у Алеју великана.
Унук славне српске ратнице каже да дуго није био ни свестан значаја и величине своје бабе Милунке. Французи су и њему нудили школовање на Сорбони, али је био задовољан и родним Београдом. Посебно истиче задовољство што је све четворо унука испунило бакина очекивања да заврше факултете и буду добри људи.
