У Немачкој је тестирана четвородневна радна недеља. У експерименту је учествовало 45 компанија. Резултати су позитивни у толикој мери да је већина компанија одлучила да настави са истим начином рада. Међутим, нису сви исходи били потпуно очекивани; неки су изненадили, а неки су подбацили.
Истраживање је требало да се спроведе још пре две године, али тада се није нашло довољно компанија које су хтеле да учествују у њему.
Ове године пријавило се доста компанија, међутим, није у свима све ишло како је било предвиђено. Наиме, нови експеримент, који су од фебруара спроводиле саветничка фирма Интрапренор и удружење 4 Day Week Global, две компаније су прекидале пре рока, а две нису стварно смањиле радно време запосленима, тако да је у експерименту у ствари учествовало 41 компанија.
Марика Платц са Универзитета у Минстеру, који је учествовао у вредновању овог експеримента, објаснила је за DW да су саме компаније могле да одлуче како ће смањити радно време својих запослених: неке су смањиле више, а неке мање од 10%. У коначници је само у 85% компанија које су биле укључене у студију запослени заиста радили четири, а не пет дана у недељи уз пуну плату.
Како су функционисале компаније?
Водитељка истраживања, Љуљија Бакман, коментарисала је да се у мерењу ефеката скраћења радне недеље научници нису ослањали искључиво на самопроцене властитог благостања које су добили од запослених, већ су им пратили и физиолошке податке – откуцаје срца, степен активности, квалитет сна, па чак и узорке власи косе која такође показује колико је нека особа била под стресом.
Осим што су проверовали благостање запослених, научници су у експерименту такође пратили и продуктивност.
Наиме, кључна претпоставка заговорника четвородневне радне недеље је да ће запослени бити одморнији, боље расположење и мотивисанији на послу ако раде мање дана, тако да ће у коначници продуктивност остати иста или чак бити већа него ако раде пет дана.
Ове претпоставке у немачком експерименту углавном су се оствариле. Тај пилот-програм је показао да су, упркос смањењу радног времена, приходи и профити компанија остали стабилни или су се чак повећали. Запослени су доживели мање притиска и осећаја исцрпљености на раду.
Били су чак физички активнији у смислу да су преходали више корака дневно од запослених из уобичајених група, а такође су у просеку спавали 38 минута недељно више. Притом је субјективни осећај запослених био да су имали више воље за рад и да су урадили више него да су радили пет дана у недељи.
Решење за недостатак радне снаге
Слично као многе друге земље, укључујући Хрватску, Немачка се суочава са недостацима радне снаге, но уместо да повећа број радних сати како би ублажила тај недостатак, као што је то учинила Грчка, она је одлучила да тестира модел који би требало да подстакне више људи да се запосле те да буду продуктивнији на послу.
Анализа истраживања показала је да би краћи радни дан заиста могао смањити недостатак стручне радне снаге јер би неки људи који сада не траже посао, можда почели да раде када би радни дан трајао само четири дана.
Карстен Мајер, директор фирме Интрапренор, рекао је за Блумберг да је четвородневна радна недеља била успешна не само у привлачењу нових талената већ и у задржавању постојећих радника. Задовољни запослени били су склонији да остану у компанији, што је на неки начин помогло у решавању проблема недостатка радне снаге.
Дилеме и неочекивани резултати
Међутим, резултати нису били једнозначни, као што нису били ни поступци компанија укључених у експеримент. Примерице, неке компаније су промениле неке радне поступке: скратиле су и оптимизовале пословне састанке, а уз то је свакa четврта уредила нове дигиталне алате у раду.
Неки стручњаци су упозорили да је у истраживању учествовало тек четрдесетак компанија од готово 3.5 милиона, колико их има у Немачкој. Претпоставка је да су се позивима на учешће одазвале компаније које су већ разматрале смањење радног тједна. То би могло значити да узорак није био репрезентативан.
Осим тога, нису сви резултати испунили очекивања. Примерице, број дана боловања није се смањио у свим компанијама.
**Утицај на животну средину такође није био у складу с очекивањима.**
Наиме, заговорници краће радне недеље истичу да се већ смањењем броја путовања на посао и с посла могу значајно смањити емисије CO2 које се стварају у транспорту. Међутим, показало се да је добитак једног слободног дана деловао стимулишуће на запослене, тако да су многи тродневни викенд искористили за дуже излете.
Питање трајности ентузијазма
Уз све наведено, остаје отворено и питање да ли би запослени били исто ентузијастични за рад и када би четвородневна радна недеља постала свакодневица, а не експеримент који је трајао шест месеци. Наиме, за очекивати је да су многи били мотивисани да докажу да ће бити ефикаснији ако буду радили мање, што није било тешко остварити на краће стазе.
Неки стручњаци су такође упозорили да си не могу све компаније у свим врстама посла приуштити смањење радног тједна. Примерице, то је теже остварити у полицији, ватрогасној служби, здравству, медијима, школству и транспорту.
Енцо Вебер с Института за тржиште рада на Универзитету Регенсбург истакао је како скраћење радног тједна неминовно води већем радном интензитету ако се у четири дана мора обавити оно што се иначе радило у пет.
Увјерен је да ће у том решењу такође страдати социјалне споне те комуникација и креативност радника. „Све те последице у компанијама се неће осетити одмах, него средњорочно“, сматра Вебер.
Велики део компанија жели да настави
Резултати су показали да чак 70% компанија које су учествовале у истраживању жели и даље омогући својим запосленима рад по новом, скраћеном моделу.
Слични експерименти са сличним резултатима спроведени су и у Великој Британији.
У тој земљи већина компанија које су учествовале одлучила је да задржи нови систем рада.
Према истраживању Галупа, чак 77% америчких радника изјавило је да би четвородневна радна недеља од 40 сати могла позитивно утицати на њихову добробит ако би била уведена на њиховом радном месту.
Противљење удружења послодаваца
Скраћеном моделу углавном се противе удружења послодаваца.
Примерице, Британска удружења послодаваца (CBI) изразила је забринутост да би скраћивање радне недеље могло повећати оперативне трошкове и смањити конкурентност компанија, посебно у секторима где је присутна стална потреба за радном снагом, попут здравства и производње.
Према њиховом стајалишту, четвородневна радна недеља можда би довела до потребе за запошљавањем додатних радника како би се одржала иста разина производње, што би финансијски и логистички оптеретило мање послодавце.
