Бојана Пековић је уметница какву српска традиционална музика није видела до сада — таленат, посвећеност и храброст у борби за очување културног наслеђа довели су је до пиједестала не само у Србији, већ и широм Европе. Од раног детињства, Бојана је кренула музичким путем који је био судбински предодређен да буде изузетан.
Са свега пет година, Бојана је примљена у нижу музичку школу, где је започела своје прве музичке кораке на клавиру, a годину дана касније и на гуслама. У класи угледних професора — Татјане Јаковљевић за клавир и сопственог оца Радована, професора гусала и једног од истакнутих људи у Савезу српских гуслара. Ова веза са породицом и уметничким духом који њен отац носи дубоко је обликовала Бојанину будућност.
Први јавни наступ Бојана на гуслама је имала са шест година у Народном музеју у Краљеву, на отварању изложбе посвећене Првом светском рату. Од тог тренутка, публика је препознала њену изванредну харизму и дубоку емотивност коју уноси у сваки свој наступ. Њен музички пут није се ту зауставио. Средњу музичку школу завршила је у Краљеву, на смеру етномузикологије.
Факултет музичке уметности у Београду само је потврдио њену одлучност да истраје на путу очувања традиције, али је кључни тренутак у њеној каријери наступио када је одлучила да оде у Финску. На престижној Сибелијус академији у Хелсинкију Бојана је увела нешто сасвим ново у програм — гусле као главни инструмент. За њу, и због ње, академија је увела гусле у свој програм, и тако је постала први студент у историји ове установе који је проучавао и изводио традицију српских гусала на овом нивоу. То је прави подвиг, не само за Бојану, већ и за српску културу, која је овим кораком добила своје достојно место на европској музичкој сцени.
Њена посвећеност је утиснута у сваки наступ — учествовала је у великом броју културних, духовних, образовних и хуманитарних манифестација, широм Србије и света. У представи „Стојте галије царске“, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, Бојана је наступила у улози Мајке Србије, осликавајући снагу, бол и истрајност српског народа. Заједно са братом Николом, одржавала је концерте на најпрестижнијим домаћим сценама попут Саве центра и Коларчеве задужбине, остављајући публику без даха својом искреном емоцијом и снагом.
Бојана је за свој допринос култури награђена Златном значком Културно-просветне заједнице Србије, што је само једно од многих признања за њен дугогодишњи рад. Њен музички опус обухвата и два албума, од којих је други, „Еп о Косову“, објављен у сарадњи са ПГП РТС-ом и садржи епске песме из Вукових записа. Промоција овог албума била је свечан догађај на ком су учествовали и културни великани попут Иване Жигон и Матије Бећковића, чиме је поново потврђено место епских песама у српској култури и историји. Гусларска уметност је Бојану довела до бројних наступа, али и суочила са великим емоционалним изазовима. Она издваја неке песме као најближе срцу, али и толико емотивне да је морала да их привремено одложи. Међу таквим песмама је и “Мати и син” Војислава Илића Млађег.
Бојана Пековић је пример младог, али дубоко укорењеног талента који са поносом и љубављу носи глас српске традиције у свет. Њено искуство, како је открила у емисији „Компас“, обогаћено је не само љубављу према гуслама већ и дубоким поштовањем према народним епским песмама које су, према њеним речима, нераскидиви део српске душе. Бојанин пут показује да таленат, посвећеност и љубав према традицији могу да померају границе — не само у земљи, већ и у свету. Са таквом породичном традицијом и дубоком повезаношћу са коренима, Бојана Пековић остаје посебна фигура српске музичке сцене. Својим радом, она оживљава и чува српску епску баштину за нове генерације.
Погледајте целу емисију Компас са Бојаном Пековић:
