Кафана „Златна моруна“ у Београду има важно место у историји Србије, а посебно у догађајима који су претходили атентату на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године. Сада је то кинеска радња, а до пре неку годину, нажалост, била је и спортска кладионица.
Локација и назив кафане
Зграда у којој се кафана налазила и данас постоји на адреси Улица краљице Наталије број 2, саграђена је крајем 19. века, и од самог почетка је у приземљу била кафана. У почетку је носила назив „Код моруне“, инспирисан рибом која се продавала на импровизованим тезгама испред зграде, јер су тада сом и моруна стизали са Ђердапа.
Веза кафане са Гаврилом Принципом и припремама за атентат
Кафана „Златна моруна“ није била само место за обичне сусрете, већ и важан пункт за револуционарне активности. Припадници „Младе Босне“ овде су се редовно састајали са члановима тајне организације „Уједињење или смрт“, познатије као „Црна рука“, чији је вођа био пуковник Драгутин Димитријевић Апис.
Ова веза била је кључна у припреми атентата на Франца Фердинанда. Апис и други чланови „Црне руке“ помогли су Гаврилу Принципу, Недељку Чабриновићу и Трифку Грабежу у набавци оружја, планирању и логистици за њихов пут ка Сарајеву.
Вежбе гађања у дворишту кафане
Према неким изворима, у дворишту иза кафане, које је данас зарасло и непроходно, чланови „Црне руке“ су организовали вежбе гађања за Принципа и Грабежа, како би их припремили за атентат.
Након тих вежби, Принцип је кренуо ка Сарајеву заједно са својим саборцима. Ту су добили и кључне информације – писмо из Загреба на име Недељка Чабриновића са детаљима посете престолонаследника Сарајеву, које су добили из листа „Србобран“. Ово је био сигнал да отпочну акцију која ће променити ток историје.
Значај „Златне моруне“ у припремама атентата
Иако сама кафана није директно место где је одлучено о атентату, она је постала симбол борбе за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. Као популарно место окупљања чланова „Младе Босне“ и „Црне руке“, она је постала средиште важних сусрета, дискусија и договора који су водили ка атентату 28. јуна 1914. године.
Каснија судбина кафане
Кафана је наставила да постоји и након Првог светског рата, када је променила име у „Триглав“, али је међу Београђанима остала запамћена као „Златна моруна“.
Њена судбина се не разликује много од других историјских здања – данас је део простора око ње неприступачан, а део је преуређен и на њему се налази објекат Поште, што помало скрива њену богату историју.
Ипак, приче о њој остају као део легенде о револуционарима, борби за слободу и догађајима који су претходили Првом светском рату.
Хуманост Мике Аласа
Током времена, кафана је постала популарно место окупљања београдске омладине – гимназијалаца, великошколаца, радника, трговаца и занатлија. Овде је 1906. године основано Радничко типографско певачко друштво „Јединство“, о чему сведочи табла која и данас стоји на улазу. Кафана је касније променила назив у „Триглав“, али је међу људима остала позната као „Златна моруна“.
Према др Видоју Голубовићу, аутору књиге „Механе и кафане старог Београда“, име кафане се у народу звало „Код моруне“, иако није сигурно да ли је то био њен званични назив.
Судећи по историјским изворима, Михаило Петровић Алас
је имао кључну улогу на оближњој пијаци Зелени венац, где је често делио рибу сиромашнима, што је додатно учврстило место ове кафане у друштвеном животу Београда тог времена.