Сива економија у туризму узима маха. Власт је пре одређеног времена „уперила прст“ у глобалну платформу Booking.com и сличне портале под оптужбом да нелегално послују у нашој земљи. Букинг, међутим, кривицу пребацује на особе које у Србији издају станове, а не плаћају порез. Представници формалног туристичког сектора тврде да овакви станодавци заправо доводе своје клијенте „у опасност“ и зато позивају на веће ангажовање државних органа у откривању оваквих непријављених конкурената.
Прошле недеље, министар туризма Хусеин Мемић изјавио је да је „у туризму који се стално развија и доноси све већи девизни прилив, доста и сиве економије, а да су највећи проблем корисници приватног смештаја и стране платформе које код нас раде нелегално“.
Спремни су на сарадњу са надлежним органима како би едуковали своје партнере (издаваоце смештаја) о њиховим законским обавезама.
„Приликом пријављивања за оглашавање смештаја на нашој платформи, пружаоци услуга морају прихватити наше услове коришћења, потврђујући да имају законско право да изнајмљују свој смештај“, наводе у овој компанији.
Исто тако, додају како Букинг има и успостављен поуздан процес којим надлежни органи могу пријавити евентуалне неправилности у вези са оглашеним објектима, а да ће они брзо реаговати и уклонити објекте ако се утврди да не послују у складу са локалним законима.
Обавезе издавалаца смештаја
У разговору за Нову економију, Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (YUTA), истиче како „сива економија представља велики проблем“. И то не само у домену приватног смештаја, већ и у домену агенцијског рада с обзиром на то да на друштвеним мрежама имамо на десетине, чак стотине организатора путовања који продају путовања, а нису регистровани у прописаном регистру и не плаћају обавезе према држави.
Држава је законом уредила да свако ко пружа услуге смештаја мора бити регистрован и мора у паушалном износу плаћати порез.
Он наводи пример како је за стан у Београду порез у просеку од 600 до 700 евра годишње – што за некога ко се тиме бави “и није претерани трошак”.
Сеничић, међутим, објашњава да проблем са сивом зоном делом постоји и због ниских прекршајних казни, при чему посебно истиче оглашавање платформи за изнајмљивање смештаја на друштвеним мрежама.
„У случају да се ‘ухвате преступници’, инспекција може да им наплати паушалну казну која износи око 60.000 динара, али ово нас доводи до тога да човек који ради тај посао ‘схвати’ да му се ‘више исплати’ да плати две или три казне годишње, него да уђе у процедуру регистрације у систему и плаћања пореза“, објашњава Сеничић.
Ови примери „нелегалних“ активности при издавању смештаја су пре свега „страšan проблем за сигурност путника, јер ту нема контроле по питању квалитета услуга“.
„Ми смо до сада уочили на десетине, а могуће да их има више од тога, становa и кућа које се издају, а уопште нису усаглашене са прописима и законом – где се јавља ‘грешка’ Bookinga који дозвољава да се такви објекти нађу у понуди на њиховој платформи“, каже Сеничић.
