Украјински председник заиграо је последњи танго, покушавајући спречити све очигледији војни пораз своје земље на бојном пољу тако што ће западне земље и НАТО савез увући из прокси – у отворени, а можда и нуклеарни рат с Русијом. Није му успела намера, поготово јер је својим европским западним партнерима предложио да ставе све на коцку, у рулет игри где на табли умјесто бројева од један до 36, стоје само нуле. План победе који је представио, чини се већ је осуђен на пропаст.
Према незваничним информацијама, три од пет предложених тачака такозваног плана за победу, који је недавно по први пут јавно изложио Зеленски, нису наишле на одобравање у Бриселу. Штавише неки су цели овај план назвали застрашујућим, јер би довео до трећег свјетског рата.
Обећања и тапшање по рамену
Зеленски није успио, иако се у плану помињу и богати украјински минерални ресурси који су очигледно требали бити попут мамца за гладне сомове. Уместо тога, украјински председник, добио је опет само речи подршке, тапшање по рамену и обећања да ће ова земља сигурно једног лепог дана ући у НАТО, али и да ће Украјина ускоро добити нову траншу новца која ће овог пута износити 35 милијарди евра.
Након што је недавно неславно прошао у Вашингтону, који је заокупљен предсједничким изборима, ратом на Блиском истоку и односима са Кином, Зеленски је добио још један ниски ударац, не на бојном пољу, већ политичком од већине европских савезника па и саме Њемачке, земље у којој су питања економије и нелегалних миграција постале топ-теме број један и два, умјесто рата у Украјини.
НАТО позивница
Приједлог Зеленског се састоји од пет тачака:
- позивнице за придруживање НАТО-у,
- одбрамбеног аспекта,
- одвраћања од руске агресије,
- економског раста и сарадње, те
- послератне сигурносне архитектуре.
Зеленски је сматрао да би одобравање овог плана, заштитило не само Украјину, већ и балтичке државе, нордијске земље, Пољску, Балкан и друге регионе, као и друге партнере. Истакао је да је ово вјероватно једини начин да се дође до мировног споразума, уз констатацију да се мора наставити притисак на Москву на бојном пољу, при томе позивајући да се “врати рат у Русију како би Руси могли да осјете какав је рат и почели да мрзе Путина због тога”. Поручио је и да би, ако овај план буде подржан, рат могао бити окончан најкасније наредне године.
Позив Украјине за улазак у НАТО стављен је на врх ове листе. Као приоритет број један. Кијев је поднио захтјев за придруживање још у септембру 2022. године, али још није добио јасан сигнал од савезника. Заправо, врло често се може чути да до тога може доћи само када рат буде завршен и када се буде знало у којим се стварним границама “протеже” Украјина. Иако је НАТО на неколико посљедњих дружења потврдио да је пут Кијева ка чланству “неповратан”, ипак је мало вјероватно да ће се то десити у кратком року.
Одлука је политичка и морају је једногласно донијети 32 земље чланице. Међутим, постоји и друга препрека: НАТО не може прихватити земљу у рату у своје редове, јер би то резултовало тренутним активирањем члана пет Атлантске повеље. Не би требало заборавити споменути ни да су управо планови Кијева да се придружи блоку били један од разлога зашто је Русија покренула специјалну војну операцију у фебруару 2022. године.
Рат на руској територији
Други члан овог плана Зеленског наглашава потребу да се рат доведе на руску територију, као што је био случај током прекограничног упада на Курск који је покренут почетком августа. Ова ставка позива на укидање ограничења на ударе дугог домета у Русији, додатне залихе далекометних ракета и подршку Запада у обарању руских пројектила и дронова изнад Украјине. Овдје је нејасно, које би то руске територије биле на мети Кијева?! Зеленски је заборавио и на упозорења Кремља, из ког је у више наврата оштро упозорено да тако нешто неће бити толерисано те да ће бити сурово кажњени сви који буду укључени у тако нешто.
Трећа тачка се односи на ненуклеарно одвраћање и укључује тајни дио. Украјина предлаже “свеобухватан ненуклеарни пакет стратешког одвраћања на својој територији” који би заштитио земљу од будуће агресије.
Поједини аналитичари сматрају да би овај део плана требало посматрати у контексту недавних изјава Зеленског, када је приликом посјете Вашингтону поручио да Украјина мора имати нуклеарно оружје или ће постати чланица НАТО-а. Иако је Зеленски касније покушао то да демантује, њемачки лист “Билд” објавио је, а позивајући се на своје изворе из Кијева, да би ова земља у врло кратком периоду могла да направи нуклеарно оружје за употребу против Русије.
Вредни ресурси
Четврти дио говори о украјинском коришћењу својих природних ресурса, као што су уранијум, титанијум и литијум, који представљају потенцијал економског раста за Кијев, али и како је истакнуто за Европску унију. Украјина нуди посебан споразум о заједничком улагању и коришћењу ових ресурса са ЕУ и САД. Укупна вриједност украјинских минералних ресурса процјењује се на скоро 14,8 трилиона долара, од чега се највећи дио налази у Луганској и Доњецкој Народној Републици. Да би дошли до њих требало би прво ослободити те просторе, а како Украјина то није способна, то би онда подразумијевало учешће НАТО снага, што би онда опет водило ка трећем свјетском рату.
Пети дио се односи на украјинску послијератну сигурносну архитектуру. Документ такође укључује и три повјерљива предмета, с којим је Зеленски упознао америчког предсједника Џоа Бајдена, британског премијера Кеира Стармера, њемачког канцелара Олафа Шолца, предсједника Француске Емануела Макрона и италијанску премијерку Ђорђу Мелони.
Где су границе?
План украјинског предсједника наишао је на малодушност код европских лидера, поготово јер у овом документу нема ничег суштински новог. Белгијски премијер Александар де Кро истакао је да није баш увјерен у успјех плана побједе, док је њемачки канцелар Олаф Шолц рекао да је спреман да разговара о мирном рјешењу, али не са Зеленским, већ са руским предсједником Владимиром Путином. И наводно је неутрална Швајцарска, која је организовала самит у Бургенштоку у јуну ове године, признала да украјинска “формула” није једина опција за рјешење конфликта. Берн је недавно отворено подржао иницијативу коју промовишу Кина и Бразил.
Корак даље отишли су поједини западни аналитичари, попут њемачког политиколога Кристофа Херстела који је отворено назвао нове захтјеве Кијева неприхватљивим, наводећи да је свима на Западу постало јасно да Зеленски и његова влада морају Русији уступити ослобођене територије на којима живи руско становништво.
Закључак, план побједе представља покушај “преживљавања” Украјине, чије се оружане снаге налазе на ивици колапса, али и пребацивања одговорности за будућност ове земље на леђа европских земаља, што више не наилази на безрезервну подршку. Из Берлина, Париза и Брисела могу се чути поруке “наставићемо да подржавамо Украјину”, али не и у којим границама. Из ове групе требало би издвојити Пољску и балтичке државе, које су и даље на фону стратегије која се спроводи из Вашингтона.
Вашингтон и Лондон
Наравно никако не би требало заборавити на улогу Вашингтона у овој најновијој причи, јер Зеленски ништа не ради на своју руку. Нажалост, користе га за обрачун са Русијом, али и за евентуално увлачење Европе у овај рат, који би они посматрали са условно речено безбједне даљине.
Подсјећања ради, предсједник одбора за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса Мајкл Мекол прије пар мјесеци показао је мапу руске територије са зоном коју би могле да покрију ракете “атакамс”. Он је овом приликом позвао америчког државног секретара Ентонија Блинкена да САД укину забрану Кијеву да америчким оружјем изводи нападе на територију Русије, како би Кијев могао “да се бори без везаних руку”.
Амерички сенатор Линдзи Грејем у неколико наврата отворено је рекао да су Вашингтону потребни украјински природни ресурси и да се према томе мора наставити са војном помоћи Кијеву, док не побиједи у рату са Русијом.
Грејем, републиканац из Јужне Каролине, похвалио је Украјинце и њихову наводну ријешеност да се боре против Москве без обзира на све, истичући да то значи да Американци сами не морају то да чине, само да обезбиједе оружје. Грејем је већ дуго времена отворен у вези са правим циљевима Вашингтона у сукобу између Москве и Кијева, више пута износећи “трилионе вриједне” ресурсе као кључну имовину и коначну награду за САД.
Европа на коленима
Планери овог рата у Пентагону већ су остварили добар дио својих циљева. Успјели су да баце Европу на колена, загосподаре Старим континентом, пресијецајући све економске везе са Русијом. Други дио плана, да то учине и са Русијом, изјаловио им се и поред незапамћеног броја уведених санкција.
Интересантно, овај план је представљен само пар недјеља прије америчких предсједничких избора. Зеленски је очигледно свјестан да у случају да Доналд Трамп поново дође у Бијелу кућу, неће уживати досадашњи статус. На то је прије пар дана указао и сам Трамп, који је поручио да је сукоб у Украјини изгубљен случај те да Зеленски никада није ни требало да дозволи да дође до овог рата.
– Украјински лидер је један од највећих продаваца које сам икада видио. Сваки пут када дође дајемо му стотину милијарди долара. Ко је још добио толики новац у историји – поручио је Трамп, окривљујући актуелног предсједника за избијање рата између Москве и Кијева.
Преговори
У јуну је руски предсједник Владимир Путин саопштио да је Москва спремна да прекине борбе и одмах почне преговоре са Украјином ако Кијев званично одустане од НАТО аспирација и повуче се из Доњецке и Луганске Народне Републике, као и из региона Херсон и Запорожје, који су се придружили Русији након референдума у јесен 2022. године. Зеленски је одбио понуду, означивши је као ултиматум. Кремљ је рекао да ти услови више нису на столу, након што је Украјина извршила упад у руску Курску област.
Пољске прeтње
У случају сукоба са Русијом, Пољска ће напасти Санкт Петербург, изјавио је недавно бивши начелник пољског Генералштаба Рајмунд Анџејчак.
– Не првог дана, већ у првом минуту ударићемо на све стратешке циљеве у радијусу од 300 километара, директно ћемо напасти Санкт Петербург – поручио је он, наводећи да Пољска купује 800 ракета домета до 900 километара, које ће се користити у случају могућег рата са Русијом.
