Гундулић је један од најзначајнијих српских песника. Познат је по епу Осман, који представља најзначајније дело дубровачке књижевности.
Ово дело не припада примарним или секундарним изворима за оно што у њему пише и тако се не може узети као доказ за неку тврдњу, али свакако има занимљивих делова. Почевши од оног где Гундулић пише за Александра Македонског следеће:
„Тим у њих се још зачина што се у пјесан стави одавна од Лехсандра Србљанина врх свијех цара цара славна.“
Али ову објаву смо посветили „Пјевању седмом“, уједно смо били инспирисани нашом претходном објавом. Пјевање седмо почиње овако (по званичним штампаним издањима која су данас доступна у библиотекама и књижарама):
„При мору управ српских страна, у пржинах пуста жала лежи Троја укопана, од грчкога огња пала; славна Троја, ка је свиме његда Истоком господила, а сад ино није нег име након себе оставила. “
Но међутим…најстарији сачувани рукопис епа Осман се данас чува у Загребу и у њему овај део гласи овако:
„При мору управ српских страна, у пржинах пуста жала лежи Троја укопана, од светлога огња пала; славна Троја, ка је свиме његда Истоком господила, а сад ино није нег име након себе оставила. “
Иван Гундулић је рођен 8. јануара 1589. године у Дубровнику, у угледној племићкој породици. Његов отац, Франческо Гундулић, био је дубровачки кнез и члан Великог већа, док је његова мајка Ђиви Соркочевић такође потицала из познате породице. Иван је добио одлично образовање, а захваљујући богатом породичном окружењу, рано је развио интересовање за књижевност, право и политику.
Гундулић је значајан као један од највећих барокних песника дубровачке књижевности. Његова најпознатија дела су еп „Осман“ и пасторална драма „Дубравка“. „Осман“ је епопеја у којој је Гундулић кроз историјске теме обрадио питања слободе и правде, са посебним освртом на односе између Хабзбуршке монархије и Отоманског царства. Еп је остао недовршен, али се сматра ремек-делом дубровачке и хрватске књижевности. „Дубравка“, с друге стране, симболизује идеализовани приказ Дубровника као слободног и поносног града-државе, где правда и љубав тријумфују.
Иван Гундулић је у животу био активан и као државник. Постао је члан Великог већа, где је учествовао у доношењу важних одлука за Републику Дубровник. Његова политичка каријера, као и књижевни рад, били су прожети идеалима слободе и моралне одговорности. Гундулић је такође био дубоко религиозан, што се огледа у његовим духовним песмама.
Преминуо је 8. децембра 1638. године у родном Дубровнику, оставивши дубок траг у историји јужнословенске и европске књижевности. Његова дела су постала извор инспирације бројним каснијим генерацијама писаца и мислилаца, а његов допринос барокној књижевности и дубровачкој култури остао је трајно вреднован.
