Почетак нове школске године, поред узбуђења и нових изазова, често са собом носи и један тамнији облак — све присутније вршњачко насиље. Снимци сукоба и насиља између деце појављују се на друштвеним мрежама као да су део свакодневице, а одговарајуће реакције и казне које би спречиле будуће нападе као да изостају. Како је могуће да се, упркос толико напредној технологији и свести, још увек боримо са овим суровим изазовом у нашим школама и зашто родитељи, наставници и друштво као целина и даље понекад изгледају немоћни?
Васпитавање детета данас је вероватно теже него икада пре. Сви родитељи теже да буду најбољи могући у очима своје деце, али у времену када су деца изложена константним друштвеним притисцима, задатак одгајања постаје мукотрпна битка. О овом проблему, у разговору са педагогом и психотерапеутом, Анђелом Шабер, разматрали смо колико је важно препознати скривене сигнале којима дете показује да се бори са нечим озбиљним.
„Дете често неће рећи директно шта га мучи. Родитељи морају обраћати пажњу на суптилне знаке — физичке симптоме попут честих болести, главобоља пре поласка у школу, несанице или ноћних мора. Тело детета често говори оно што речи не могу“, саветује Анђела. Она истиче колико је разговор важан, јер је то једини начин да се сазна са чиме се дете заправо бори.
Насиље међу вршњацима није једноставан проблем који једна особа може решити. Анђела каже да решење лежи у заједничкој одговорности — и наставника, и психолога, и родитеља жртве, али и родитеља детета које врши насиље. „То је као једна велика торта где свако треба да узме свој део одговорности. Не можемо окретати леђа и говорити да не можемо ништа учинити зато што систем није савршен,“ додаје она.
Деца, на разне начине, траже пажњу — и од родитеља и од друштва. Некада ће, у том покушају, скренути на погрешан пут, на пут који води ка проблематичном понашању. „С једне стране, могу да се осете занемарено и да ураде нешто драматично не би ли добили пажњу која им недостаје. С друге стране, имамо децу која су превише заштићена, што такође може довести до бунта,“ истиче наша саговорница.
Један од најболнијих примера из праксе који је поделила са нама јесте прича о дечаку који је направио лажне профиле на интернету и претио себи, све у нади да ће привући пажњу своје емоционално удаљене мајке. „Његова мајка је била преокупирана својим послом, стално каснила и занемаривала сина. Он је, у очају, прибегао овом екстремном понашању само да би видео неку реакцију, да би осетио да му је мајка ту, да брине за њега,“ испричала је Анђела, наглашавајући колико далеко неко може отићи у потрази за љубављу и разумевањем.
Дечји светови су крхки и осетљиви, а ми, као одрасли, морамо бити свесни да је комуникација темељ здравог односа. Разговори, колико год понекад деловали тешко или непријатно, често су једини начин да се спречи настанак дубљих проблема који могу оставити дуготрајне последице на животе наше деце.
Ову важну тему обрадили смо са педагогом и радником у психотерапији, Анђелом Шабер, у оквиру подкаста Компас. Анђела је са нама поделила драгоцене савете и увид у то како можемо боље разумети и подржати децу која се сусрећу са изазовима током одрастања, као и начине на које родитељи могу препознати скривене знакове вршњачког насиља. Препоручујемо вам да погледате ову епизоду, јер верујемо да ће вам пружити корисне савете и нове перспективе на ову комплексну тему.
Погледајте нашу емисију са Анђелом Шабер:
