Почетна » Наша Србија » Река Топлица: Благо југа Србије са јединственим током

Река Топлица је чувена по томе што тече узбрдо

Река Топлица: Благо југа Србије са јединственим током

Топлица је река у Србији и највећа лева притока Јужне Мораве. Настаје на источним обронцима Копаоника, испод Панчићевог врха, спајањем Блажевачке и Ђерекарске реке и тече све до Дољевца, где се улива у Јужну Мораву.

Сматра се да је област Топлице била насељена још у праисторији, а у средњем веку овај крај је био важан због манастира и средишта културног и духовног живота.  То су манастир Светог Николе,

Манастир св. Николе код Куршумлије
Foto: TO Kuršumlija / Manastir Sv. Nikole, zadužbina sv. Simeona (Stefana Nemanje)

Црква свете Тројице, Манастир Пресвете Богородице, Црква Преображења у Пролом бањи, Црква св. Мине у Штави, Касноантичка базилика, Црква св. Ђорђа итд.

Топлица је река која тече узбрдо

Дужина тока Топлице је 136 километара, а најзанимљивија је по томе што, обилазећи брдо Хисар на улазу у Прокупље, једним делом свог тока тече узбрдо. Ова ретка појава назива се епигенија, а Топлица је једина река у Европи, која поседује овакав део тока.

Епигенија је уврштена у туристичку понуду града Прокупља, али је за сада овај део реке и даље веома тешко приступачан свим посетиоцима.

Река Топлица
Foto: Srbija Danas / Reka Toplica

Како је настала Топлица и епигенија

Након повлачења некадашњег Панонског мора, чији је један залив зашао дубоко између планина Јастрепца и Пасјаче, остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту, састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче, потекла је Топлица пре око 600.000 година.

Усецaње је започела веома брзо у некадашње морско дно, све док није досегла до тврђих стена, кристаластих шкриљаца Пасјаче, када је усецaње знатно успорено. Након неколико стотина хиљада година, вода је спрала и однела највећи део некадашњег мора између Вршника и огранка Пасјаче.

Топлица се усекла у више земљиште састављено од чврстих стена, док је према северу остало ниже и мекше земљиште, што је аномалија позната као епигенија.

Ток Топлице

Ток Топлице представља композитну долину, коју чине наизменично смењивање клисура и котлина. Топлица свој ток, дугачак 136 километара, започиње на источној страни Копаоника, испод Панчићевог врха.

У горњем току, до изнад Куршумлије, дужином од око 50 километара тече уском и дубоком долином, па се некада овај крај звао „Топлица Тијесна“. У овом делу, Топлица је широка до 15 метара, а дубока максимално 1 метар.

Протиче и кроз Топличку котлину

Низводно од Куршумлије, протиче кроз узану и до 500 метара дубоку Топличку котлину. Долина је ширине 20 метара са максималном дубином од 1,5 метара.

Некада се овај део називао „Топлица Равна“. Код Прокупља тече кратким сужавањем, а затим улази у равницу Добрича и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током. У овом делу тока ширина се повећава на 25-35 метара и дубина је нешто већа.

Прокупље
Foto: Prokuplje Press

Топлица свој ток завршава код насеља Дољевац, где се улива у Јужну Мораву и представља њену највећу леву притоку.

Рибљи фонд Топлице

Топлица поседује велику разноврсност рибљег фонда, али је последњих неколико година опстанак биљног и животињског света у њој веома угрожен, због негативног водостаја реке. У Топлици живе аутохтоне врсте риба као што су: скобаљ, мрена, белица, а има и клена и сома. Низак водостај неповољно утиче не само на рибљи фонд, већ и на сав живи свет у реци.

Риба скобаљ
Foto: Feeder.rs / Skobalj

Слив реке Топлице

Слив Топлице захвата површину од 10.280 километара квадратних. Просечан проток воде на ушћу износи 102 м³/с, и варира током године. Топлица извире на надморској висини од око 2000 метара и температура воде на извору износи 7 степени. Највећа притока Топлице је река Косаница. Топлица припада црноморском сливу.

Топлица у култури и предању

Још један занимљив податак је да је река Топлица добила име по топлим изворима који се налазе у њеном горњем току, у близини Куршумлије. Ови топли извори коришћени су још од времена Римљана, а касније и у време Немањића, када су били део чувеног комплекса бања. Куршумлијска бања и данас представља значајно туристичко место.

Куршумлијска бања
Foto: Wikipedia / Kuršumlijska banja

Поред тога, Топлица и њена долина одиграле су важну улогу у српској историји. Посебно је значајна током Топличког устанка у Првом светском рату, када је овај крај био поприште великих борби за ослобођење од окупације.

Туристички потенцијал и изазови

С обзиром на природне лепоте, богат рибљи фонд, занимљиве геолошке и хидролошке појаве и историју, Топлица поседује велики потенцијал за развој екотуризма.

Међутим, изазови као што су низак водостај и загађеност реке захтевају већу пажњу и очување, како би и наредне генерације могле да уживају у њеним природним богатствима.

Извор: Srbija pod Lupom

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.