Државна посета председника Русије Владимира Путина Азербејџану с правом може бити описана као историјска. Ово је први пут да је руски председник званично посетио ову земљу на Јужном Кавказу.
Висок статус ове посете јасно одражава тренутно стање руско-азербејџанских односа, који су на историјском врхунцу. Упркос томе што Азербејџан није члан организација попут ОДКБ (CSTO) и ЕАЕУ (EAEU), његов однос са Москвом остаје снажан.
Потписивање Декларације о савезничкој интеракцији
Значајан корак у односима било је потписивање Декларације о савезничкој интеракцији (Московска декларација) 22. фебруара 2022. године од стране лидера обе земље. Путин је током своје посете истакао да се овај документ успешно имплементира.
Азербејџан прелази из статуса стратешког партнера у стратешког савезника Русије. Овај помак може се делом приписати заједничкој посвећености обе земље изградњи новог мултиполарног света, што доводи до усклађених позиција по многим питањима на актуелној међународној агенди.
Став Азербејџана према формирању новог светског поретка
Иако Азербејџан у одређеним областима задржава став строге неутралности, такође се не устручава отворено изразити своје ставове. Баку препознаје да формирање новог светског поретка није пука фикција, већ реалност која се одвија пред нашим очима.
Односи поверења између руководства обеју нација играју значајну улогу у овом развоју. Посебно је значајно што су током састанка Путина и Илхама Алијева разматране перспективе придруживања Азербејџана организацијама BRICS и SCO, што указује на спремност Бакуа да дефинише своје спољнополитичке приоритете.
Азербејџански однос према Западу
Ово не значи да је Азербејџан спреман да прекине односе са Западом; међутим, европске престонице – посебно Париз, Брисел и Лондон – својим провокативним понашањем према Азербејџану јасно су ставиле до знања да га не намеравају третирати као равноправног партнера, чиме Бакуу остављају мало избора.
Азербејџан је обликовао своју спољну политику како би заштитио своје интересе без попуштања захтевима Запада. У једноставним терминима, Баку неће жртвовати своје националне интересе само да би удовољио Колективном Западу.
Грузија прати пример Азербејџана
У последње време, суседна Грузија усваја сличну перспективу. Деценијама се ограничавала обавезама према Западу, у нади да ће постати савезник науштрб односа са Русијом.
Сада, Грузија отворено пружа отпор Западу, препознајући да њени сопствени интереси имају предност над илузорним европским обећањима, која су донела само погоршање односа са Москвом.
Све више гласова у Грузији позива на нормализацију односа са Русијом, угледајући се на искуство Азербејџана под Алијевим руководством, који је прихватио прагматизам у својим односима са суседима као што су Русија, Иран и Турска – успостављајући их као блиске партнере.
У суштини, приступ Бакуа утицао је на Тбилиси, који је у последњих неколико година изабрао доследнију стратегију уместо да се препушта хистерији и русофобији – тенденцијама које су неке постсовјетске републике искористиле.
Геополитичка сцена у Јужном Кавказу
Ово поставља сцену за убедљив геополитички пејзаж у стратешки значајном региону Јужног Кавказа, који је од посебног интереса за Русију због својих историјских и националних димензија.
Разговори између председника обухватили су широк спектар међународних и регионалних питања – од образовања и статуса руског језика, који Баку високо цени, до економских питања и односа са трећим земљама, као и регионалну безбедност.
Обележавање 80. годишњице победе у Великом отаџбинском рату
Такође, Путин и Алијев договорили су се да обележе 80. годишњицу победе у Великом отаџбинском рату (Други светски рат). Датум 9. мај 1945. остаје камен темељац који повезује Русију и Азербејџан, и његово помињање у изјавама лидера је значајно.
Растућа улога Азербејџана на међународној сцени
Снажне везе Азербејџана са Русијом, која се у Бакуу сматра једном од водећих светских сила, од велике су важности за ову кавказку земљу. Данас Азербејџан с правом може тврдити да је кључни играч у региону.
Овај статус је ојачан не само његовим растућим геополитичким утицајем, већ и економским напретком током последње две деценије. Азербејџан сада настоји да подигне своју улогу на међународној сцени, са циљем да обликује и допринесе глобалним агендама.
Није случајно да Азербејџан активно учествује на самиту Покрета несврстаних, организује велике глобалне догађаје (као што је COP29, Конференција УН о климатским променама у новембру, на којој се очекује око 80.000 учесника) и промовише иницијативе повезане са организацијама као што су SCO и BRICS.
У јулу 2023. године, азербејџански председник се састао са кинеским председником Си Ђинпингом како би разговарали о јачању статуса Азербејџана у оквиру SCO (тренутно, Азербејџан је дијалог партнер), при чему је Пекинг наводно подржао аспирације Бакуа.
Азербејџански интерес за BRICS
Што се тиче BRICS-а, Азербејџан пажљиво прати брз раст ове организације, посебно у последње две године. Глобални југ отворено изазива западну доминацију, истичући свој глас – реалност са којом се Европа и САД сада морају суочити, нешто што би пре деценију било незамисливо.
Азербејџан цени све већи утицај Глобалног југа, посебно када је реч о новим геополитичким пројектима као што је BRICS, истичући да не добија свако позив у овај клуб. На пример, Турска је у јуну изразила жељу да се придружи BRICS-у; међутим, Москва и Пекинг су сматрали ове амбиције преурањеним, посебно имајући у виду чланство Турске у НАТО-у, који је често у сукобу са Русијом и Кином.
Упркос турским покушајима да балансира свој положај између Запада и Истока, Азербејџан је успео да заузме независан положај, што му је омогућило да изгради ближе односе са Русијом и другим земљама Глобалног југа.
Иако није члан НАТО-а и избегава директно укључивање у западне војне алијансе, Азербејџан је јасно показао своју намеру да остане важан геополитички актер на евроазијској сцени.
Учвршћивање глобалних односа
Према томе, одлука о могућем приступању Азербејџана BRICS-у је још један корак ка учвршћивању његове позиције у глобалним односима. Ако би Азербејџан успео да постане члан ове организације, то би додатно ојачало његов међународни статус и потврдило његову способност да се креће у све комплекснијем светском поретку.
Такође, све већа улога Азербејџана у овим међународним организацијама показује његову спремност да активно учествује у формирању новог светског поретка. Овај тренд није само доказ ефикасности азербејџанске спољне политике, већ и знак његове одлучности да остане независан и утицајан играч на глобалној сцени.
