Колико на цену злата утичу глобални сукоби, инфлација и које државе га копају највише?

   Раст цене злата је рекордан и сматра се да ће се вероватно наставити до краја 2024. године, пошто је садашње глобално геополитичко и макроекономско окружење повољно за овај драгоцени метал. Цене злата су ове године порасле за више од 15% што их чини вишим него икада.

Раст цена је у протеклом делу ове године порасла за више од 15%, углавном захваљујући тражњи подстакнутој његовим статусом сигурне луке усред сукоба у Украјини и на Блиском истоку, као и због куповине овог племенитог метала од стране централних банака.

Злато се током већег дела другог тромесечја продавало по цени од 2.300 долара по унци и забележило већ трећи по реду узастопни тромесечни раст, што је овај период обележило као најбољи од пандемије.

Драгоцени метал је у првој половини године обарао рекорд за рекордом упркос високим каматним стопама Федералних резерви САД, јаком америчком долару и дивергенцији између приноса државних обвезница САД рочности 10 година и улагања у фондове којима се тргује на берзи (ЕТФ) са једне стране и цена злата са друге.

Аналитичари и економисти ИНГ банке сматрају да је злато, у садашњем геополитичком и макроекономском окружењу, спремно да у другој половини године настави са позитивним трендом, и очекују да тражња од стране централних банака настави да расте.

Оптимизам у вези са снижењем каматних стопа у САД, на основу све већег броја економских података који говоре у прилог предстојећој промени правца каматне политике Федералних резерви, утиче и на све боље прогнозе везане за перформансе злата у овој години.

 

Уколико вас занима да ли куповати инвестиционо злато у наредном периоду, треба имати у виду да ће геополитика остати један од кључних фактора који утичу на цене злата. Рат у Украјини и на Блиском истоку и тензије између САД и Кине указују на то да ће тражња за златом због његовог својства сигурне луке наставити да подржава краткорочни и средњорочни раст цена.

 

Новембарски председнички избори у САД и дуго очекивано смањење каматних стропа од стране Феда такође ће, по мишљењу аналитичара из ИНГ банке, наставити да подстичу раст цене злата све до краја године. Очекује се да и централне банке наставе да увећавају своје резерве злата, што је још један битан фактор за очекивани даљи раст цена.

Економисти и аналитичари ИНГ банке предвиђају да ће просечна цена у трећем тромесечју бити 2.300 долара, а највиша цена, 2.350 долара по финој унци, биће постигнута у четвртом тромесечју, што даје просечну годишњу цену од 2.255 долара по финој унци.

Током кратких, глобално небитних ратова, цене злата се можда помере само мало. Али током великих сукоба, као што је био рат у Ираку, цене злата значајно расту током времена. Зашто је то тако? Најједноставнији одговор је да продужени, значајни глобални сукоби изазивају веће државне трошкове и стварање валуте.

 

Ратови изазивају инфлацију – што злато чини скупљим

 

Када избије велики рат, владе укључене у сукоб су приморане да значајно повећају потрошњу. А када се потрошња повећа, многе владе одговарају штампањем више новца. Наравно, претерано штампање нове валуте изазива инфлационе притиске. Као резултат тога, ратови утичу на цене злата повећањем стопе инфлације, што директно утиче на вредност племенитих метала као што је злато.

Веза између инфлационих података и цена злата је добро позната у економским круговима. Чак је и ове године, инфлациони подаци играли кључну улогу у изванредној години за злато. Пошто велики ратови доводе до повећања државне потрошње и штампања новца, логично је да злато постаје скупље када избије сукоб. Дедоларизација је још један од битних фактора зашто расте цена злата.

 

Ратови могу изазвати рецесију што је такође добро за злато

 

Велики ратови такође могу довести до рецесије – иако то није увек случај. Када ратови изазову економску рецесију, то је обично зато што штампање новца од стране државе доводи до значајне инфлације.

Високе стопе инфлације доводе до смањења потрошње, што значи да компаније зарађују мање новца и отпуштају раднике како би смањиле трошкове. Резултирајућа незапосленост погоршава проблем потрошње, стварајући зачарани круг који зовемо рецесијом.

Важно је да инвеститори запамте да много тога што утиче на цену злата одређује шпекулација. Чак и ако рат директно не изазове инфлацију и економску рецесију, страхови од ових последица могу повећати вредност сигурних улагања током почетка сукоба.

Другим речима, цена злата расте током рата јер инвеститори верују да ће стопе инфлације можда расти и довести до будуће рецесије.

Као највећи светски произвођач злата, Кина контролише већину глобалне производње злата. Кинески рудници злата произвели су око 370 метричких тона злата годишње у последњих неколико година. Ова изванредна производња резултат је бројних просперитетних рударских подручја, међу којима се посебно истиче провинција Шандонг, дом неких од највећих рудника злата у земљи.

Поред тога, кинеска влада игра кључну улогу у индустрији злата користећи повољне политике и програме дизајниране за унапређење производних капацитета. Предузимајући овакав проактиван приступ, Кина може наставити значајно доприносити глобалној понуди злата и одржавати своју позицију као главног играча на глобалном тржишту злата.

Индустрија злата је од виталног значаја за аустралијску економију, стварајући велики број радних места и значајно повећавајући извоз. Аустралија стално унапређује своју инфраструктуру и рударске методе, док придаје високи приоритет иновацијама и одрживости, учвршћујући своју позицију као другог главног играча (заједно са Русијом) на светској сцени злата.

Русија

 

Са импресивном годишњом производњом од скоро 310 метричких тона, Русија је на деоби другог места заједно са Аустралијом. Успешна индустрија рударства злата у земљи подржана је великим и разноврсним минералним богатством, са значајним доприносима из области као што су Сибир и Далеки исток.

Продуктивност индустрије покрећу познате руске рударске компаније, укључујући Polyus Gold, Polymetal International и Kinross Gold. Руководећи неким од највећих златних резерви на свету, укључујући рудник Олимпиjада у Краснојарском крају, који сам производи преко 1 милион унци злата годишње, Polyus Gold је највећи произвођач злата у Русији.

Успех индустрије у великој мери зависи од руске владе, која пружа значајну подршку у виду повољних закона, улагања у инфраструктуру и мера за повећање производње. Ове мере гарантују да ће индустрија рударства злата у Русији и даље играти кључну улогу у економији земље, генеришући велике количине прихода од извоза и бројне могућности за запошљавање.

Русија има огромне златне резерве, а стална истраживања откривају нове изворе који би могли довести до стабилних нивоа производње. Сектор такође придаје велики значај одрживим праксама и техничким напрецима како би се побољшала ефикасност и одговорност према животној средини. Због својих стратешких амбиција и обилних ресурса, Русија наставља да заузима доминантну позицију на светском тржишту злата.

Канада

 

Канада се рутински сврстава у првих пет земаља у свету по производњи злата. То је један од највећих произвођача злата на глобалном нивоу. Приближно 200 метричких тона злата годишње се производи из канадских рудника захваљујући обилним резервама и најсавременијим рударским методама.

Канадска влада пружа значајну подршку рударској индустрији подстицањем улагања и одрживих пракси путем правила и повољних политика. Посвећеност нације укључивању заједнице и одговорности према животној средини гарантује да се рударске операције обављају етично и одрживо.

Индустрија злата у Канади значајно доприноси економији земље. У рударским подручјима, индустрија подржава локалне економије генеришући велики број радних места. Канада је значајан играч на глобалном тржишту злата, са богатством неистражених територија и сталним технолошким унапређењима у рударству. Добро је позиционирана за даљи раст и развој.

Сједињене Америчке Државе

 

Са сталним рангирањем међу пет највећих земаља по производњи злата, Сједињене Америчке Државе заузимају значајно место на глобалном пејзажу производње злата. САД производе око 170 метричких тона злата годишње из својих рудника, што је доказ њихове напредне рударске инфраструктуре и обилних минералних ресурса.

Око 80% укупне производње злата у земљи долази из Неваде, која је срце индустрије производње злата у САД-у. Једна од најбогатијих рударских зона злата на свету, Царлин Тренд, налази се у Невади и седиште је бројних великих операција.

Путем иницијатива које подстичу улагања и иновације које наводно гарантују заштиту животне средине и одрживе праксе, америчка влада подржава рударску индустрију злата. Овај регулаторни систем помаже у одржавању равнотеже између еколошке одговорности и економског напретка.

Рударство злата је витално за економију САД, јер повећава извоз и ствара велики број радних места, посебно у руралним подручјима и градовима који зависе од рударства.

Поред тога, индустрија улаже у истраживање и развој како би унапредила методе екстракције и смањила негативне ефекте на животну средину. Због своје јаке инфраструктуре и сталног техничког напретка, Сједињене Америчке Државе остају кључни играч на глобалном тржишту злата и добро су позициониране за доследне доприносе глобалној понуди злата.

Од 6 до 10 места се налазе: Казахстан (са 130 метричких тона), Мексико (120 метричких тона), Индонезија (110 метричких тона), Јужноафричка Република (100 метричких тона) и Узбекистан (100 метричких тона).

Скуп свих ових фактора генерално утиче на цену злата на тржишту, а укратко, то су: инфлација, рецесија, ратови, количине које се ископавају, повећано штампање валута, дедоларизација и повећана потражња.