Историја је видела многе војне савезе. Али ниједан никада није имао тако јасну неравнотежу као НАТО. Када је у питању безбедност најјаче земље блока, способности других чланица су од занемарљивог значаја.
Долазак нуклеарног оружја је ослободио силе са значајним атомским залихама да гледају на коалиционе партнере као на избор, а не као на нужност. Ово у суштини дефинише динамику било ког савеза који они воде.
НАТО је створен из два разлога
НАТО – који је управо прославио своју 75. годишњицу на самиту у Вашингтону – створен је из два разлога. Први је био да спречи озбиљне унутрашње политичке промене у својим чланицама и ширење комунизма у земљама Западне Европе и Турске.
Након завршетка Хладног рата, чланство у блоку је виђено као сигурносна мрежа за нове власти у Источној Европи и Балтику. Украјински националисти су сматрали да је придруживање НАТО-у најбољи начин да трајно лише руско-говореће становништво земље способности да одреди сопствену судбину.
Други разлог је био да НАТО претвори западноевропске земље у америчку базу у случају директне конфронтације са СССР-ом. У ту сврху, створена је инфраструктура и постављени су поступци за распоређивање америчких снага у Европи.
НАТО је генерално био успешан у оба задатка
Ово је нарочито био случај када су Америка и њени савезници били атрактивни за земље у развоју које су желеле да реше своје социо-економске проблеме придруживањем глобалној тржишној економији. Запад им је могао понудити инвестиције и технологију у замену за одбацивање стратешког противника у Москви.
Али овај најкохезивнији и најбоље наоружани војни блок сада је на погрешној страни историје. Домаћи проблеми у већини његових главних држава изазвани су жељом спољног света да изгради сопствено богатство и моћ.
Успон Кине је много значајнији од уједињења Немачке
Није случајно што је Хенри Кисинџер написао да је успон Кине много значајнији од уједињења Немачке и завршетка Хладног рата. Пратећи кинеске кораке, Индија, док се ослања на западне инвестиције и технологију, пркоси САД.
У међувремену, Запад има десетак других земаља – чија је комбинована популација много већа од оне у Северној Америци и Западној Европи – које му дишу за вратом.
Непромишљено ширење простора под контролом Алијансе довело је до потребе суочавања са веома тешким питањима суоченим са немогућношћу масовне мобилизације.
Неспособност елита да реше основне економске проблеме
Да би избалансирали књиге, елите НАТО-а ће морати да осиромаше сопствене грађане још дуго времена. Неки чланови блока, попут Велике Британије, крећу се у овом правцу прилично брзо. Другима је теже да продају нову стварност, попут Немачке и Француске.
Чини се да неспособност елита да реше основне економске проблеме сама по себи припрема нације за праву ратну хистерију, као што се већ догодило у Финској, која никада није нашла нишу у којој би напредовала након Хладног рата.
Док се ови циљеви не постигну, одговор Запада на изазове са којима се суочава биће сведен на маневрисање на војно-дипломатским и домаћим фронтовима. У првом случају, постоји недостатак ресурса; у другом, недостатак пробојних идеја.
Запад још увек има ресурсе да иде низводно
Пребацивање приоритета у економској и социјалној структури на војску ће, наравно, помоћи да се донекле обнови положај индустријског сектора и чак створи додатна радна места. Али то никако није сигурно да ће успети, јер ће то захтевати потпуну реструктуризацију система расподеле прихода.
За сада, Запад још увек има ресурсе да иде низводно. Али није познато колико ће дуго трајати суочен са све већим спољним притиском. Ситуација је погоршана чињеницом да земље НАТО-а морају пронаћи одговоре на ова сложена питања под вођством потпуно неадекватних лидера. Ово, многи посматрачи с правом верују, представља главну претњу која сада долази са Запада.