БИВША председавајућа Представничког дома Ненси Пелоси уздржала се данас од пуне подршке кандидатури америчког председника Џозефа Бајдена, рекавши да је на њему одлука да ли ће се кандидовати, али је упозорила да сат откуцава. – На председнику је да одлучи да ли ће се кандидовати. Сви га охрабрујемо да донесе ту одлуку јер времена истиче – казала је Пелоси у интервјуу за MSNBC, одговарајући на питање да ли је Бајден имао њену подршку на предстојећим председничким изборима у САД.
Пелоси је наговестила да не може да каже да ли Бајден има огромну подршку демократа у Конгресу, посебно зато што она више није у лидерској улози.
– Али он је вољен, поштован је и људи желе да он донесе ту одлуку. Не ја – рекла је она.
Представнички дом Конгреса Сједињених Америчких Држава је један од два дома у бикамералном законодавном телу, други будући Сенат. Овај дом се састоји од 435 изабраних чланова, који представљају изборне јединице пропорционално броју становника. Сваки члан Представничког дома служи мандат од две године. Представнички дом има неколико искључивих надлежности, укључујући иницирање закона који се тичу пореза и покретање процеса опозива федералних службеника. Такође, у случају да електорски колегијум не може да изабере председника, Представнички дом има овлашћење да изврши тај избор.
Представнички дом је првобитно имао 65 чланова, а број посланика је растао са повећањем броја становника. Међутим, 1929. године је одлучено да ће се у овај дом трајно бирати 435 посланика, без обзира на пораст становништва. Број посланика из појединачних савезних држава се одређује на основу пописа становништва који се врши сваких десет година, при чему Калифорнија тренутно има највећи број посланика, њих 53.
Закони које усвоји Представнички дом морају бити одобрени од стране Сената и потписани од председника САД. Ако председник стави вето на закон, он неће ступити на снагу осим ако оба дома поново не изгласају закон двотрећинском већином. Устав Сједињених Америчких Држава додељује Конгресу све законодавне моћи федералне власти, али су надлежности Конгреса ограничене на оне набројане у Уставу, док су све остале остављене државама и грађанима.
Конгрес може уређивати трговину међу савезним државама и спољашњу трговину, наметати порезе, организовати федералне судове, управљати војском, прогласити рат и проводити друге неопходне мере. Представнички дом и Сенат су једнаки домови у смислу законодавне моћи, али постоје и посебна овлашћења додељена само једном дому. На пример, Савет и одобрење Сената су потребни за потврђивање председничких номинација на високе извршне и судске положаје, као и за потврђивање међународних уговора.
