Последњих година, брзи развој медицине и технологије у Турској довео је до увођења и примене потпуно нових хируршких техника, а једна од њих је и роботска хирургија.
Наводећи да се роботска хирургија данас такође користи у трансплантацији органа, начелник Центра за трансплантацију органа универзитетске болнице Ацибадем Атакент, проф. др Хамди Каракајали наглашава све предности које су важне не само пацијенту већ и донору и хирургу који изводи трансплантацију органа.
Роботска трансплатација органа
Проф. др Хамди Kаракајали изнео је важне податке о достигнућима у трансплантацији органа и роботској трансплантацији органа која се изводи напредном технологијом.
Неки се препороде, неки сачувају живот с новим лицем, ногама и рукама. Према подацима Министарства здравља објављеним у новембру прошле године, на листама чекања за трансплантацију бубрега налази се 24.449 пацијената, за трансплантацију јетре 2600, срца 1422, панкреаса 277, плућа 204 и рожњаче 4119, и сви су у нади да ће се ‘вратити у живот’ и повратити своје здравље с донираним органом.
Док Турска споро напредује с кадаверичним донирањем органа, на врху је светске листе у трансплантацији органа од живих донора.
Начелник Центра за трансплантацију органа универзитетске болнице Ацибадем Атакент проф. др Хамди Kaракајали каже: „Турска је једна од најискуснијих земаља у свету што се тиче трансплантације органа од живих донора, из тог разлога многи пацијенти из иностранства долазе у нашу земљу како би добили приступ овом третману, а лекари из многих земаља долазе у нашу земљу и наше центре за трансплантацију органа у сврху обуке како би посматрали и научили да оперишу.
Турска постаје све омиљенија не само зато што има најискусније лекаре, већ и зато што има болнице с изврсном инфраструктуром и опремом те користи најновија технолошка достигнућа.”
Напредна технологија придодата искуству лекара
Развој у области медицине у Турској и задивљујући напредак технологије уз придодато искуство лекара донели су последњих година иновације у хируршким техникама које су у прошлости биле незамисливе.
Посебно треба нагласити да се данас чак и посебно тешке и сложене операције могу извести у знатно краћем временском периоду, уз мањи ризик од крварења, уз виши степен безбедности по пацијента и комфора за хирурга, а добијени резултати значајно су бољи, стога проф. др Каракајали појашњава:
“На пример, већ готово 20 година лапароскопске (затворене) операције постале су рутински поступак код трансплантације органа, посебно код операције бубрега, што резултира краћим боравком у болници, мањим болом и бољим козметичким резултатима за доноре бубрега.
Због предности ове методе у трансплантацији органа, али и у другим операцијама, трансплантација бубрега код неких одабраних пацијената, у последње време чак и операције трансплантације јетре, почињу се изводити затвореном методом. Захваљујући све већем искуству и технологији која се стално развија, ова метода почиње да се користи и у операцијама трансплантације бубрега и јетре.”
Роботска хирургија последњих година избија у први план
Наводећи да је један од најважнијих технолошких развоја у области медицине последњих година увођење роботске хирургије, проф. др Хамди Каракајали додаје: „Роботска хирургија, која се нашироко користи посебно у уролошким, гинеколошким и операцијама гастроинтестиналног система, почиње да заузима своје место у трансплантацији органа. Иако је виша цена важан ограничавајући фактор, треба нагласити да та метода доноси значајне предности у односу на лапароскопску хирургију.”
Уместо у две, слика у три димензије
Дакле, које су разлике између трансплантације органа роботском хирургијом и лапароскопске хирургије? Начелник Центра за трансплантацију органа проф. др Каракајали даје кратак преглед разлика: „Код лапароскопске хирургије хирург изводи операцију уз помоћ камере и инструмената уметнутих у абдомен, и затим све прати преко слике у две димензије; у роботској хирургији операција се изводи уз увећану 3D слику високе резолуције.
Покретљивост хируршких инструмената смештених у абдомену тиме је много већа, што олакшава извођење операције на контролисан и безбедан начин.”
Велике предности за пацијента, донора и за хирурга
Роботска хирургија не значи нужно да операцију изводи само робот. Руке робота изводе само покрете хирурга који их користи.
Коришћење свих ових технолошких достигнућа у области медицине, посебно у хирургији, има само једну сврху; извести операцију која је безбеднија, с мање компликација и мањим ризиком од крварења! На тај се начин пацијенту скраћује боравак у болници, пацијент осећа мање болова, хируршки резови су знатно мањи, и зато се пацијент може раније вратити на посао и свом животу.
Проф. др Kаракајали каже: „С друге стране, будући да се орган извади из донора без икаквих оштећења, он почиње да функционише одмах након трансплантације, а процес опоравка пацијента је несметан и скраћен.“
Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.