Ово је право богатство! Прелепа фотографија породице Јекнић обишла је Србију, а на њој мама, тата и петоро деце обучени у народну ношњу позирају насмијани и поносни. Да је породица кључ свега, доказују Ана (28) и Милосав (29) Јекнић из Севојна код Ужица.
Прво дијете добили су јако млади. Иако су наишли на предрасуде околине, имали су један циљ и једну жељу – да имају што више дјеце. Из љубави дуге 11 година родили су се Милица (10), Јована (8), Тара (6), Никола (4) и Лука (1). Кад се њихове године саберу добије се број 29 – толико има тата Милосав. Ова „нумерологија“ је дефинитивно најсрећнија коју смо до сада видјели.
– Знамо се буквално од малих ногу, још од основне школе. Прво смо се дружили, па смо тек касније почели нашу причу 2013. године. Већ наредне године родила се наша прва кћерка Милица. Ја сам тада имала 17 година, а супруг 19. Можда смо за неке поранили, али ми сматрамо да је све дошло таман када је требало – почиње Ана причу за Телеграф.рс.
Да им је било тешко у почетку док су били јако млади, не крију. Сада су срећни што њихова породица броји толико чланова, а они су и даље млади и имају исту жељу – само да их је што више.
– Сваки почетак је тежак, али смо све успјели да пребродимо и изађемо још јачи. Наша жеља од првог дана је била да имамо велику породицу. И та жеља нам се испунила. Понекад стварно јесте тешко свакоме поклонити пажњу, али трудимо се да им се посветимо једнако. Мањима увијек треба више пажње – каже ова супермама.
У кући Јекнића смијеха и буке не мањка, али то је и нормално. Зато, када загусти око дјеце, ту су да притекну у помоћ њихове десне руке – бака Љиља и дједови Миливоје и Драган.
– Најстарија кћерка је некако и најтолерантнија, са њом се увијек све лако договоримо и у принципу она свима попусти. Мањи се понекад споречкају око играчке, али све то брзо ријеше. Углавном када смо напољу или у паркићу увијек брину једни о другима и држе се заједно – истиче ова поносна мама.
Милосав има своју грађевинску фирму, а Ана је запослена у фабрици муниције у Ужицу, дјечица иду у школу, али након напорне године када дође вријеме за летњи одмор у њиховој породици тада настаје прави хаос.
– Дјеца која иду у школу су нам добри ђаци, мада ја увијек кажем да може боље. Али кад дође тренутак одласка на море са њима, онда креће права авантура. Када кренемо на плажу понесемо душеке, кофице, гуме, мишиће, буквално се натоваримо и свима смо занимљиви, па нам прилазе и питају да ли су сва дјеца наша, и кад кажемо, ријетко ко повјерује док не чује да нас зову „мама и тата“ – истиче мама, не кријући да је код њих увијек весела атмосфера.
Свако јутро код њих је као прави вртић. Јутра у овој породици су ужурбана док се дјеца спремају за вртић и школу.
– Трудимо се да их научимо правим вриједностима и надамо се да ћемо их извести на прави пут – закључује она.
На фотографијама и у њиховој екипи среће се још једно прелијепо лице дјевојчице која је кћерка Аниног брата, а коју Анина и Милосавова дјеца много воле. Она истиче да је не одвајају од своје дјеце и да је „стални члан екипе“. Са толико дјеце треба и много стрпљења и времена, а организација је кључна.
– Супруг ради од осам до пет, тако да сам највише ја са дјецом. Ако идемо у куповину или да завршавамо неке битне обавезе ријетко водимо дјецу, једино ако баш нема ко да их чува. Ту смо велика подршка једно другом. У принципу он ради тамо, ја у кући, пошто сам на боловању, имамо толеранције. Срећом, имамо помоћ па онда све лакше прегурамо – објашњава она.
– Искрено за петоро дјеце пуно треба – ту је одјећа, обућа, књиге, свеске, играчке… Трудимо се да им пружимо максимално. Свако дијете има неке своје потребе. Ту су и тренинзи, све три дјевојчице иду на карате посљедњих шест мјесеци, али и клуб је коректан изашли су у сусрет, па смо добили једну чланарину је гратис. Доста нам је лакше јер по новом ни вртић не плаћамо за треће и четврто дијете. Једино што нам остаје је да ријешимо стамбено питање, али надамо се ускоро и томе. Све у свему солидно се сналазимо. Доручак, ручак, вечера и кућа су моје обавезе, мада и супруг је ту да опере суђе или усиса. Нашли смо се и те наше обавезе дијелимо – закључује ова пресрећна мајка.
