Марија Кири је не само прва жена која је добила Нобелову награду, већ и прва особа која је ту награду добила два пута. И једина жена која ју је добила за две различите категорије. Повучена, достојанствена и скромна стекла је дивљење научника у целом свету. Рођена је на данашњи дан 1867. године.
Марија Кири је од малена ценила образовање и као дете издвајала се изнад друге деце. Са пет година је научила да чита и пише, слушајући своју сестру како учи азбуку. Од почетка школовања била је брилијантан ђак, а на крају средње школе је и награђена златном медаљом за успех.
Међутим, њена домовина, Пољска, тада је била под руском доминацијом и жене нису могле да похађају универзитет. Како је њена жеља за образовањем била јака, Марија Кири (тада Склодовска) је нашла решење. Убрзо се повезала са групом младих људи који су организовали своје студије у необавезној организацији која се звала Покретни универзитет.
Године 1891. отишла је у Париз да живи са својом сестром и уписала студије математике, физике и хемије на Сорбони. Студије на Сорбони завршила је као најбољи студент. И то као прва у класи физике и хемије, и друга у класи математике.
Будућег супруга, Пјера Кирија, који је тада био студент докторских студија у Бекереловој лабораторији, упознала је 1894. године. Оддмах следеће године се и удала за њега, након што је Пјер одбранио свој докторат.
Прва истраживања почела је под утицајем Бекарела, који је 1896. године открио да соли урана емитују зраке који су веома продорни као и џ-зраци. Подстакнута тим открићем, Марија Кири је одлучила да се у оквиру своје докторске дисертације бави проучавањма уранијумових зрака.
Проучавање зрачења
Доказала је да то зрачење потиче из самог атома. Наставила је затим систематска проучавања радиоактивних супстанци, посебно урана и дошла до открића да урански смолинац има четири пута јаче зрачење од елементарног урана, што ју је навело на закључак да су присутни и неки други елементи. Разним истраживањима дошла је до открића да је оваква активност уранијумових једињена карактеристична и за неке друге материје (торијум) и одлучила да ту појаву назове радиоактивност.
Њен супруг, Пјер Кири је био заинтригиран њеним открићима и одлучио је да јој се придружи.
У радничкој блузи, пуној прашине и мрља од киселина, усред дима који јој је штипао очи и грло, рашчупане косе Марија је у дворишту радила ђаволски тежак посао. Мешала је по читаве сате, кутлачом већом од ње саме, хемијску материју која је кључала у казану, претакала је у посуде, додавала нову руду — и тако дан за даном скоро пуне четири године!
По врелом сунцу и цичи зими борила се да из пехбленде издвоји непознату материју необичне моћи зрачења.
Откриће
После 45 месеци натчовечанских напора, на граници животне снаге, из две тоне руде Марија добија 100 милиграма чисте соли новог хемијског елемента — радијума. Тај елемент, који је она пронашла с Пјером, зрачио је око 3,5 милиона пута јаче од уранијума!
Вест о овом открићу запањила је свет. У неверици, научници су похрлили Киријевима да се сопственим очима увере у моћ радијума, који попут аждаје из бајки бљује страшну ватру — радиоактивно зрачење — на све стране. Чудили су се молби Марије и Пјера да дођу код њих у шупу баш ноћу. И тек би на вратима њихове од дрвета склепане лабораторије — шупе схватили зашто у глуво доба, а не по дану, треба прићи овом чуду над чудима.
Мајушна количина радијумове соли, која се налазила у стакленој посудици на столу усред шупе, сијала је у мраку као сићушно сунце, као драги камен у коме гори ватра.
Десетог децембра идуће, 1903. године, Шведска академија наука додељује Нобелову награду за физику, највеше признање које један научник може да добије, Анрију Бекерелу за откриће природне радиоактивности и Марији Склодовској-Кири и Пјеру Кирију за откриће радијума.
Три године касније Марија ће изгубити вољеног супруга, који је настрадао под точковима коњске запреге. Оставши сама са двоје мале деце и науком, којој је припадала целим својим бићем, она наставља неуморно да ради и открива још један радиоактивни елемент. Њему даје име полонијум, у част своје родне земље Пољске.Марија Кири
Марија Склодовска-Кири, познатија као мадам Кири, за свој допринос науци 1911. године добија Нобелову награду за хемију. Овенчана двема Нобеловим наградама она постаје и до наших дана остаје најчувенија жена научник свих времана.
Смрт
Једна од пионирки радиоактивности, мадам Кири умире од последица прекомерног озрачавања 1934. године.
Да је поживела само годину дуже, доживела би и ту радост да присуствује додели Нобелове награде за хемију за 1935. годину, коју су за откриће вештачке радиоактивности добили њена кћи Ирена Жолио-Кири и Иренин супруг Фредерик Жолио-Кири.
До сада то представља јединствен случај.
Три Нобелове награде припале су члановима исте породице, породице Кири. Марија, Пјер, Ирена и Фредерик биће још дуго четири сјајне звезде на небу науке у сазвежђу коме бисмо могли наденути име „радиоактивност“.
Марија Кири је умрла од леукемије 4. јула 1934. године. Сахрањена је на гробљу у Скоу покрај свог супруга Пјера. Одајући почаст њиховим достигнућима, 1995. Французи су преместили њихове остатке у париски Пантеон.
