Почетна » Култура » Мика Антић, вечити дечак српске поезије

Велики песник преминуо је на данашњи дан

Мика Антић, вечити дечак српске поезије

Ренесансни уметник у чемерној стварности, човек који је од живота правио магију, шармантан и неодољив чак и када греши, сликар, песник, редитељ, бунтовник и боем. Све су ово сећања најближих на песника Мирослава Мике Антића.

Писао је тако да свако разуме шта је хтео да каже, оцењује Перо Зубац, књижевник и Антићев блиски пријатељ.

Кроз теме детињства, Антић је пријемчиво и отворено писао о животу, каже Мина Ђурић, доцент на катедри за српску књижевност на Филолошком факултету у Београду.

„Увек је бунтовно и боемски градио виђење света ван литерарних норми времена. У разговору са другима поетизовао је свакодневне теме, а метафорама стварао чудесно, вечно и метафизички“, додаје Ђурићева.

Поетички близак Бранку Миљковићу, Стевану Раичковићу и Десанки Максимовић, овај песник равнице, како га Ђурић описује, остаје „вечити саговорник детињства, младости и сваког другог доба.“

Поред бројних признања, Мина Ђурић сматра да је најбоља награда „што се од најранијег детињства, преко школског програма до других прилика читају и памте његове песме – Плави чуперак, Бесмртна песма, Шашава песма.“

Плави чуперак – љубавне песме за тинејџџере, али и одрасле

Објављена средином 1960-их година, ова збирка песама сматра се његовим најпознатијим делом.
Описивали су је као скуп љубавних песама намењених дечацима и девојчицама који тек улазе у пубертетски период.

Песма Плави чуперак по којој је збирка названа, увела је Јелену Смиљанић из Чачка у свет Антићеве лирике.

„Сећам се да ми је тада било жао што немам плаву косу, па да и мени неко заљубљеним Микиним речима посвети те стихове. Готово је немогуће да не пробуди чак и она најскривенија осећања – од најнежнијих љубави до највеће сете“, каже Смиљанић.

Чији је плави чуперак?

Коме су, заправо, посвећени стихови песама које су се нашле у лектири за 7. разред основне школе?

Немања Ротар, Антићев рођак, каже да је само његова мајка, Антићева сестра, у то време знала све песникове тајне.

Иако се Антић три пута женио, имао је „пријатељски и чудноват однос“ до краја живота са првом супругом, која се после развода преселила у Београд, открива.

„Мика је, долазећи у Београд, писао одређене стихове које јој је остављао у једном парку, у једном дрвету“, прича.

Када је скупила мноштво песама и писама, упитала га је зашто их не објави.

„Тако је настао Плави чуперак – скуп стихова и љубавних размишљања које је делио са женом са којом је интелектуално био повезан“, објашњава Ротар.

Ко је Мирослав Мика Антић?

Рођен је 14. марта 1932. у Мокрину. Студирао је славистику – чешки и руски језик, на Филозофском факултету у Београду. После студија, радио је као новинар у листу Дневник.

Био је главни уредник ревије за џез и забавну музику Ритам, и дечијег часописа Невен Чика Јова Змај.

Добитник је бројних награда, између осталих, Невенове, Стеријиног позоришта и Златне арене за филмски сценарио.

Нека од најзначајнијих Антићевих дела су Испричано за прољећа, Плаво небо, Рождество твоје, Концерт за 1001 бубањ, Гарави сокак, као и књига за децу Плави чуперак, Шашава књига иПосљедња бајка.

Режирао је филмове Доручак са ђаволом, Свети песак, Широко је лишће, Страшан лав.

Преминуо је на данашњи дан 1986. године у Новом Саду.

Извор: BBC на српском

Превод и припрема: Редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.