У издању Руског научног института и Архива Српске православне цркве објављена је књига „Достојевски у филмовима Живојина Павловића“ Владимира Коларића.
Ова књига представља незнатно измењену верзију докторске дисертације под називом „Филм и књижевност: Трансформација књижевног текста Ф. М. Достојевског у филмовима Живојина Павловића“, одбрањене 2013. године на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, под менторством Енисе Успенски, и пред комисијом коју су чинили Дивна Вуксановић, Тања Поповић, Никола Стојановић, Мирослав Савковић и Александар С. Јанковић.
У књизи са анализира утицај Достојевског на поетику, али и целокупан поглед на свет великог српског редитеља Живојина Павловића, који је чак два пута адаптирао дела руског класика – у филму „Непријатељ“ према роману „Двојник“ и филму „Дезертер“ према повести „Вечни муж“.
Поред конкретне анализе односа ова два аутора и процеса адаптације текстова Достојевског у Павловићевим филмовима, у књизи је темељно разматрано и само питање односа филма и књижевности, као и филмске адаптације књижевне грађе, које има и естетичке импликације. У књизи се, такође, разрађује оригиналан модел теорије адаптације заснован на структуралној семиотици тартуско-московског круга, чиме се даје допринос и овој важној истраживачкој традицији.
Ениса Успенски професорка Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду, о књизи, поред осталог, пише:
„Књига Владимира Коларића представља готово пионирски рад у области истраживања на тему односа Достојевског и филма и она и даље предњачи по научности и разрађености проблема. И као таква представља незаобилазну литературу за оне који желе да се теоријски баве проучавањем односа филма и књижевности, на комплетнији, интермедијални начин осветљавајући филмски опус једног од најзначајнијих српских редитеља и пружа увид у потенцијал тренсмедијског трансформисања дела Достојевског, које последњих година прелази оквире филма и све више осваја простор нових медија.“
Ана Јаковљевић Радуновић, професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду, пише како „Коларићева студија представља драгоцен допринос разумевању Павловићевог стваралаштва и његовог односа са једним од најзначајнијих писаца светске књижевности.“
Поред у књизи објављених препорука Енисе Успенски и Ане Јаковљевић Радуновић, рецензенти овог издања су Ирина Антанасијевић, Дивна Вуксановић и Миомир Петровић.
Владимир Коларић је теоретичар уметности и културе, прозни и драмски писац и преводилац. Дипломирао драматургију и докторирао теорију драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Аутор књига „Хришћанство и филм“ (2017), „Cultural Policy of Yugoslav Self-Management“ (2019), „Хришћанство и уметност“ (2021), „Бити другоме утеха и охрабрење: есеји о хришћанству и култури“ (2022) и „Јавни интерес у култури: теоријске основе и полазни критеријуми вредновања“ (2023), приређивач научног зборника „У трагању за уметничком формом“ (2012, са Енисом Успенски), уредник темата „Филм и филозофија“ (2014, са Александром Прњатом), „Естетика тела у хришћанству“ (2020, са Благојем Пантелићем) и „Хришћанство и савремена култура“ (2023, са Александром Ђаковцем), сва три у часопису „Култура“.
Писац предговора за књигу „Дијалог са екраном“ Јурија Лотмана и Јурија Цивјана (2014). Овјавио је и књигу есеја „Пламен Донбаса – есеји о Трећем светском рату“ (2023), као и збирку савремене руске поезије у свом избору и преводу, под насловом „У светли дан“ (2022). Поред бројних превода поезије, прозе и есејистичких, теоријских и публицистичких текстова из области уметности, културе и политике, са руског, енглеског, италијанског и француског језика, објавио је и преводе романа „Ломоносов, царски помоћник“ Јурија Нечипоренка (2014) и „Е, јбг!“ Владимира Коваљенка (2023).