Владислав Воларевић, редовни професор Факултета медицинских наука у Крагујевцу, сврстан је у сам врх светске науке, међу неколико најбољих научника у области матичних ћелија.
У бројевима, према рангирању релевантне светске базе података „Scholar GPS”, професор Воларевић спада у првих 0,05 одсто научника који се баве проучавањем матичних ћелија. Конкретно, заузима 22. место када се генерално говори о матичним ћелијама. А по резултатима из области мезенхимских матичних ћелија, што је његова специјалност, заузео је треће место.
Професор Воларевић има више од стотину радова који су публиковани у највећим медицинским часописима. Његови научни ставови и закључци цитирани су у радовима других научника 6.000 пута, углавном у последњих пет година, што је и било пресудно за овако висок пласман.
„Три године заредом сам сврставан међу један посто светских научника, али ово је заиста велико признање, не само мени већ и свим мојим млађим сарадницима и самом Факултету медицинских наука у Крагујевцу“, каже Воларевић, имунолог и клинички генетичар са оригиналним запажањима, до којих је дошао током готово дводеценијског бављења науком.
Матичне ћелије су велика и сложена област медицине, наводи Воларевић у разговору за „Политику”, упозоравајући да примена матичних ћелија у терапијске сврхе захтева велики опрез.
„Постоји ризик да матичне ћелије промене свој карактер, па зато треба бити опрезан када се користе у терапијске сврхе. Зато је моја препорука да се у лечењу користе продукти матичних ћелија, то је сигурније, безбедније по пацијенте, мада је њихово дејство краткотрајније. Такође, важно је разликовати матичне ћелије. Једно су мезенхимске, а друго хематопоетске матичне ћелије из пупчане врпце којима се лече болести крви. Био би злочин рећи да тим ћелијама може да се лечи аутизам“, наглашава саговорник.
Повратак у Крагујевац
Воларевић (1979) медицину је завршио 2006. године у Нишу, свом родном граду, а 2011. је докторирао на Факултету медицинских наука у Крагујевцу.
„Највећи утицај на мене су извршили професори Миодраг Лукић и Небојша Арсенијевић. Они су ми дали шансу и увели ме у свет науке, подстакли ме да се стално развијам и идем даље, њима највише дугујем“, наводи Воларевић, одајући почаст овим врсним имунолозима и микробиолозима.
Уз постдокторске студије које је обавио у Њујорку, у болници „Синајска гора”, Воларевић се додатно усавршавао у Европи. И то на Институту „Кири” у Паризу и на Универзитету у Берну. У Швајцарској је, каже, имао идеалне услове за научни развој и лагодан живот, али се ипак вратио у Србију, у Крагујевац.
„Године проведене у Берну, где сам радио са дивним колегама и великим научницима, најзначајније су у мојој каријери. Убеђивали су ме да останем, говорили како ћу у Србији имати финансијских потешкоћа, али сам се ипак вратио, најпре због породице и деце. Мислим да је најбоље да деца одрастају у домаћинској атмосфери, са другарима који дишу као они“, каже саговорник, брижни супруг, отац три сина.
Професор Воларевић је руководилац Центра за смањење штетних ефеката биолошких и хемијских хазарда Факултета медицинских наука у Крагујевцу.
Улагања и планови
Чекајући да се опреме центри изврсности у Крагујевцу саговорник „Политике” је разрадио идеју о формирању великог српског и балканског центра који би се бавио сузбијањем штетних дејстава биолошких и хемијских токсина на здравље људи.
„Националном телу за акредитацију већ сам упутио предлог за формирање тог медицинског центра који би, заједно са Србијом, умрежио све друге балканске државе, њихове биолошке и хемијске институте и факултете. Такав сличан центар постоји у Италији“, каже Воларевић.
Република Србија улаже доста новца у науку, с тим да би та средства, сматра он, требало објединити и усмерити ка одређеним областима и великим националним пројектима.
Професор Воларевић сматра да се финансирањем више мањих пројеката тешко постижу очекивани резултати.