Просечна концентрација олова у крви деце у Србији једна је од највећих у Европи, и износи 2,4 микрограма по децилитру. Сличне вредности могу се наћи у још пар земаља – у Румунији, Бугарској и Мађарској, док су веће присутне једино у Молдавији, БиХ и Албанији.
Алармантна ситуација међу децом у Србији
Такође, још скоро 20,000 деце има вредности олова које премашују десет микрограма по децилитру, што су изузетно велике концентрације, а верује се и да је олово одговорно за 1,460 превремених смрти у Србији годишње.
Какве последице има олово на организам?
Коментаришући ове податке Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, технологију и металургију, каже да они нису изненађење.
Исти резултати би се добили и када би била анализирана крв одраслих. Ради се о томе да смо сви ми изложени огромном загађењу ваздуха и не удишемо само олове већ и арсен, и кадмијум, и друге тешке метале…
Олово, као и сви тешки метали, је токсично, канцерогено, мутагено, тератогено, што значи да утиче на плод. Последице изложености олову су тешке и дуготрајне, оне се преносе кроз генерације јер може доћи до промене генетског материјала – каже Ђорђевић.
Да последице изложености олову, односно његово гомилање у организму остају за цео живот потврђује и Светлана Станишић, доктор физичке хемије и професор на Универзитету Сингидунум.
Као и сваки тежак метал, олове се акумулира у организму, а код деце узрокује смањену интелигенцију, поремећај пажње и касније током живота бројне менталне поремећаје. Последице остају током читавог живота – наводи саговорница Данаса, додајући и да “хронично излагање олову изазива слепило, несаницу, губитак слуха, а уз то доводи и до отказивања бубрега и рака”.
Она објашњава да тешки метали у животној средини представљају велику опасност за здравље, посебно за осетљиве категорије становника као што су труднице и деца.
– Сви тешки метали пролазе плаценталну баријеру, утичу на плод током раста и развоја, а код деце је утицај олова четири-пет пута израженији јер се нервни систем развија, а због мале телесне масе, концентрација тешких метала у њиховом телу је већа – додаје Станишић.
Откуд олово у крви?
Постоје многи начини на који деца и одрасли могу бити изложени олову. Станишић објашњава да од тешких метала којима смо изложени, олово се издваја због присуства у адитиву за гориво чија је употреба забрањена у Србији доста касније него у другим земљама.
Како објашњава да од када је 1986. године забрањена продаја оловног бензина у САД, ниво олова у крви становника опао је за 80 одсто.
Нажалост, олово се никад не губи и ниво олова у атмосфери и даље расте због индустријских активности, топионица и рудника и данашњи човек има неколико стотина пута већу концентрацију олова у крви него становник истог места пре једног века”, каже Станишић.
Олово је присутно у угљу и емисијама пожара
У Србији тој повишеној концентрацији доприноси више фактора.
Олово је присутно и у угљу, на који се енергетика Србије ослања у највећој мери, као и у емисијама из пожара на дивљим и несанитарним депонијама којих има око 3,000 у Србији.
Уз све то, олово се може наћи у површинама које су фарбане пре око 40 година, у неквалитетним играчкама, као и старим цевима за воду. Један од извора олова које често прећутимо је дувански дим, због кога и пасивни пушачи могу бити изложени уносу олова – упозорава Станишић.
Драгана Ђорђевић такође скреће пажњу на угаљ, као доминантан разлог загађења, и то не само оловом, у Србији.
Загађености доприносе термоелектране, ливнице, челичане… То можемо доста добро видети на примеру Железаре у Смедереву. Ваздух је последњих месец-два дана много бољи у Београду. Разлог је тај што је престало допремање угља из Украјине у Железару. А иначе због правца ветра сво загађење из Железаре стиже до Београда – каже саговорница Данаса.
Колико кошта угрожено здравље?
Према извештају из Лансета, олово је у свету одговорно за 900,000 превремених смрти годишње док укупно најмање девет милиона људи у свету умре пре времена због загађења, што значи да тровање животне средине однесе више живота него болести попут ХИВ, маларије, туберкулозе заједно или злоупотребе наркотика и алкохола
Утицај на здравље има и директне економске последице па се тако процењује да се годишње изгуби један трилион долара због негативних последица изложености олова на когнитивне способности.
Један од разлога загађења је економске природе
Светлана Станишић каже да упркос оваквим проценама посматрају се само краткорочни економски интереси.
Један од разлога зашто је проблем загађења често под тепихом је економски. Наиме, за очекивати је да би решавање проблема загађења ваздуха имало своје економске последице, иако постоје и економски разлози који иду у прилог мерама за решавање проблема загађења али се често не узимају у обзир.
На пример, објављено је да се од 1970. године у САД-у сваки долар уложен у решавање проблема загађења ваздуха вратио 30-струко, односно да је инвестиција од 65 милијарди имала за резултат добитак од 1,5 билиона долара – каже Станишић.
