Израел је 14. априла, током напада Ирана, користећи дронове и балистичке пројектиле, извео такозвано егзоатмосферско или ванатмосферско пресретање.
То је пресретање које се догодило изван Земљине атмосфере, која се завршава такозваном Кармановом линијом, која се сматра почетком свемира и простире се на висини од око 100 км изнад нивоа мора.
Зашто долази до таквих сукоба?
Балистички пројектили који се лансирају на велике удаљености прате елиптичне путање које их, у једном делу званом средња фаза лета, воде изван Земљине атмосфере. Током те фазе, одбрамбени системи покушавају уништити пројектиле пре него што могу отпустити бојеве главе.
Одбрамбени сателити или радари на небу прате долазне пројектиле. Када их детектују, лансирају се пресретачки пројектили. Опремљени сензорима и вођени подацима земаљских радара, они локализују пројектиле и сударају се с њима.
Судар пресретача уништава пројектиле, стварајући облак од крхотина пројектила и пресретача. Иако крхотине углавном настављају пратити оригиналне путање пројектила, експлозивне силе и недостатак отпора ваздуха изазивају да се широко распрше.
Евентуално, ако бојева глава пројектила није уништена у првом судару, може наставити летети. Међутим, очекује се да ће снага експлозије избацити балистички пројектил с путање и уманјити вероватноћу поготка циља и детонације.
Ретко пресретање
Ванатмосферска пресретања су до сада била реткост у ратовању. Она су углавном била теоријска или су се ограничавала на симулације и вежбе.
Прeма аналитичкој страницама OODA Loop, прво стварно ванатмосферско пресретање изведено је 31. октобра прошле године када је Израел системом Arrow оборио пројектил лансиран од стране јеменских Хута.
Пресретање изван атмосфере посебно је важно у случају претње нуклеарним, биолошким или хемијским бојевим главама. У таквим случајевима, пресретање се може догодити далеко од Земљине површине, што би омогућило опасним материјалима да буду распршени у свемиру, уместо у Земљиној атмосфери.
Неки стручњаци тврде да би крхотине настале у таквим пресретањима, ако би биле лансиране на довољне висине током експлозије, могле и даље представљати претњу објектима у орбити, укључујући сателите.
Ширење крхотина у ванатмосферском простору могло би довести до стварања слоја свемирског смећа који кружи око Земље и представља претњу за објекте на путу.
Уговор о свемиру
Неки медији су ова израелска ванатмосферска пресретања представили као почетак ратовања у свемиру, што би могло имати озбиљне правне последице.
Судари на ванатмосферским висинама указују на потребу за усвајањем чврстог правног оквира који би свеобухватно регулисао свемирске активности.
Како технологија напредује, правна јасноћа постаје све важнија како би се спречиле ненамерне ескалације и осигурало одговорно понашање на тој крајњој граници.
Тренутно је једини основни правни оквир којим се регулишу активности у свемиру такозвани Уговор о свемиру, усвојен 1967.
Он одређује свемир као „териториј целог човечанства“ и забрањује постављање оружја за масовно уништење у свемиру или на небеским телима, као што је, на пример, Месец.
Табак: Ипак још није ратовање у свемиру
Неки сматрају да су недавни сукоби пројектила на свемирским висинама довели у питање ово начело.
Међутим, Игор Табак, аналитичар портала ОБРИС – Одбрана и безбедност, каже да се пресретања изван атмосфере још увек не могу сматрати ратовањем у свемиру.
„То није погодак на објекат који се трајно налази у свемиру“, каже он.
„Балистички пројектили се нађу у свемиру на врху своје путање и онда буду погођени. То нису сателити или друге намере које су стално присутне у свемиру и онда буду погођене.
Но, таквих ситуација је било у последњим годинама. На пример, Кина је 2007. извела експеримент рушења свог властитог сателита. То рушење је резултирало повећањем количине свемирског смећа“, објашњава војни аналитичар.
„Крхотине оба пројектила, као и сами пројектили, немају довољну брзину да би одржали стабилну орбиту око Земље.
То је отпад који наставља падати на Земљу. Осим тога, крхотине нису отпорне на топлоту и сагоревају у атмосфери, па је вероватно да већина неће доспети на тло“, каже саговорник.
Израел није једини способан за сукобе у свемиру
Израелски Arrow 3 је ванатмосферски противракетни пројектил дизајниран за пресретање и уништавање балистичких пројектила дугог домета.
Оружје су развили Израелске аерокосмичке индустрије и Боинг, и може извршити вишеструко истовремено пресретање.
Табак истиче да постоји више земаља које могу војно деловати на објекте изван атмосфере у Земљиној орбити.
„Израел није једини у овоме. Постоје и бродови опремљени таквим системима. На жалост, ово није ново. Покушавало се више пута регулисати међународним правом, али без успеха до сада“, тумачи.
