Михајло Идворски Пупин, српски научник који је унапредио телекомуникације, један од оснивача НАСА, професор на Универзитету Колумбија, почасни конзул у САД, добитник Пулицерове награде, члан бројних америчких и европских научних установа, умро је на 12. марта пре 89 година у САД, где је и сахрањен.
Помен Михаилу Пупину, који је умро у Њујорку 1935. године одржан је на задушнице на Вудлан гробљу у Бронксу, где је сахрањен са супругом, а на којем је, како је недавно, након шест деценија откривено, сахрањена и његова ћерка Варвара.
Захваљујићи његовом пријатељству са 28. председником САД Вудро Вилсоном 28. јула 1918. године на Белој кући вијорила се српска застава чиме је Србији одата почаст за српски допринос и жртве у Првом светском рату. У том контексту битан је и Пупинов допринос територијалним добицима за Краљевину СХС.
Свој пут од Идвора до Сједињених Америчких Држава и Колумбија универзитета описао је у делу „Од пашњака до научењака”, за које је 1920. награђен највишим америчким књижевним признањем Пулицеровом наградом.
На путу Пупинових успеха велику улогу имала је његова мајка која је говорила да је „знање златна лествица којом се иде до небеса”.
Како је почео Пупинов „амерички сан“
Пупин је записао у аутобиографији: „Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи. И да сам уместо пет центи донео пет стотина долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи, не би била ништа друкчија. Млади досељеник, као што сам тада био ја и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понео собом. Ја сам донео пет центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, што је у ствари била назови пита. У њој је било мање шљива, а више коштица! А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала остала би иста. За младог досељеника и није несрећа да се овде искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима ће се сукобити.“
Идворски је прве године у Америци проводио радећи и учећи. Чувао је стоку, био помоћни ложач парних котлова, и све време је учио енглески језик. Уписује вечерњу школу, где се истиче као добар цртач машина и математичар. Учи грчки и латински и на универзитету Колумбија полаже пријемни са одличним успехом. Да би колико толико поправио свој материјални положај, уз новчане награде које осваја на универзитету, ради пољске послове, даје приватне часове, бави се рвањем.
По завршетку Колумбије, са годишњом стипендијом од 500 долара, од 1883. године, на Кембриџу, следећих 6 година проучава електротехнику и физику. Докторира код светски познатог теоријског и експерименталног физичара Хелмхолца, и од 1889. до 1929. године, пуних 40 година, ради као професор на Колумбија Универзитету, где оснива је лабораторију која и данас, под његовим именом, ради. Пупин је студенте стимулисао да трагају за новим сазнањима дајући награде за најбољу идеју.
Био је и председник Њујоршке Академије Наука, и један је од оснивача америчке свемирске агенције НАСА.
За аутобиографско дело „Од пашњака до учењака“ добио је Пулицерову награду. Аутобиографија је било обавезно штиво у америчким школама, преведена на десетине језика и додељивана у многим земљама, најбољим ученицима као признање и морални образац који треба следити.
Један од оснивача НАСА-е
НАСА – Национална агенција за аеронаутику и свемирска истраживања негује сећање на једног од својих оснивача Михајла Пупина, а о значају тог великог српског и светског научника за развој аеронаутике и свемирских истраживања говоре и документа на сајту америчке агенције.
На сајту НАСА се може наћи 12 документа важних за историју америчке свемирске агенције, у којима је истакнуто име Михајла Пупина.
На Колумбија Универзитету у Њујорку, налази се Пупинов лоби који је део Пупиновог хола – зграде за изучавање физике и астономије.
Према речима Дмитрија Басова, шефа катедре за физику на том престижном америчком универзитету „животна прича Пупина, научника који је имао снажну улогу у обликовању физике не само у САД, већ широм света, и данас је моћан пример за генерације њихових студената”.
Басов је нагласио за Танјуг да је Пупин рано препознао колико је важно створити систем који интегрише иновативну наставу са најсавременијим истраживањем и приступом савременој индустрији.
Басов је навео да и саме зграде у Кампусу Универзитета имају веома значајну улогу за амерички живот, културу и политику, а називане су по истакнутим личностима попут Александера Хамилтона (утемељивача нације).
Пулицеров хол назван је тако у част Јозефа Пулицера и награде коју од 1917. године додељује Универзитет за писану реч, а један од добитника био је и Пупин.
„Веома ценимо Пупинов допринос образовању, науци, као и оснивању бројних националних америчких институција, био је једна од водећих фигура 20. века, а то је било револуционарно време транзиције од класичне до квантне физике”, рекао је раније Басов и навео да је зграда названа по Пупину од 1966. под заштитом државе и представља изузетну вредност као сећање на важан део историје.
Велики доброчинитељ
Михајло Пупин је од 1889 до 1935. године био професор физике на Колумбија универзитету, где је Никола Тесла 1894. године стекао почасни докторат.
Михајло Пупин био је, између осталог, почасни доктор на 18 универзитета.
Једна планета носи његово име, као и кратер на Месецу.
Био је велики доброчинитељ, златним словима је уписан и у историју развоја београдског Народног музеја коме је поклонио легат – део сталне поставке. Патентирао је 34 проналаска, а индуктивни калемови њему у част названи су „Пупинови калемови”. Телефонска компанија “Бел“ купила је право коришћења Пупинових калемова 1901. године, а потом и “Сименс“. У водећим светским листовима били су наслови да је захваљујући Михајлу Пупину, амерички председник подигао слушалицу и први пут разговарао с Европом, преноси Танјуг.
