Дана 28. фебруара објављено је да је први пут у историји кубански комунистички режим затражио хуманитарну помоћ од Уједињених нација, тачније од Светског програма за храну УН (ВФП), због немогућности дистрибуције субвенционисаног млека деци испод 7 година.
Агенција УН је потврдила да су добили званичан захтев владе Републике Кубе и да су залихе млека већ послате на карипско острво. ВФП је препознао „хитну потребу“ у захтеву Кубе због „дубоке економске кризе са којом се Куба суочава“, а која „значајно утиче на сигурност хране и хране становништва“.
Кубанска влада је недавно саопштила да због недостатка пшеничног брашна неће моћи да гарантује снабдевање субвенционисаним хлебом (који улази у корпу основних животних намирница које суфинансира влада) до краја марта ове године. Куба је деценијама патила од несташице, али је до сада и у најтежим временима некако функционисала. Али изгледа да је систем близу пуцања.
Кубанска револуција је у тешком стању
Када влада у Хавани призна недостатак основних намирница као што су млеко и хлеб и јавно затражи међународну хуманитарну помоћ, то је главни показатељ да је економска криза завладала и да се комунистички режим приближава колапсу.
Куба пролази кроз економску кризу откако јој је америчка влада увела трговински ембарго 1960. Највећа економска криза догодила се током тзв. Посебан период почетком 1990-их, али ни тада није тражена помоћ од УН. У последњих четири-пет година Куба пролази кроз најгору економску кризу у последњих неколико деценија, што је довело до рекордног исељавања са острва и све већег незадовољства Кубанаца који трпе озбиљне несташице хране, горива, лекова и струје, чија се понуда смањује.
Недостају и друге ствари као што су радне машине, опрема, сировине, технологија. Ситуација је изузетно тешка и Куба би могла да се претвори у поприште не само хуманитарне кризе, већ и инцидената, сукоба и грађанског рата. Народна изрека „Цар је гол!“ исправно приказује стање комунистичког режима.
Синергија неповољних процеса
Веома тешка економска ситуација на Куби резултат је неколико процеса који су се удружили и негативно утицали.
Прво, економска криза у Венецуели довела је до тога да Каракас више не шаље на Кубу велике количине субвенционисане нафте која је неопходна за транспортне услуге и њихово одржавање по ниским ценама. Због недостатка „тврде валуте”, Куба не може да купује велике количине нафте по реалним ценама, па су стога субвенције више него добродошле. Недостатак горива довео је до отказивања прошлогодишње првомајске параде – највеће годишње масовне прославе на острву, коју левичарска власт редовно користи у рекламне сврхе.
Друго, ранији масовни долазак на власт несклоних Куби, некооперативних десничарских влада у Латинској Америци, као што су Жаир Болсонаро у Бразилу, Иван Дуке у Колумбији и Гиљермо Ласо у Еквадору. Десничарски конзервативни талас погодио је регион од средине 2010-их до раних 2020-их. Тај тренд је у великој мери заустављен последњих година доласком на власт левичарских влада попут Луле да Силве у Бразилу 2023, али штета је учињена. Чак и многе лево оријентисане владе Латинске Америке у пракси не желе да се претерано повезују са кубанским режимом упркос њиховој реторичкој подршци. Десничарске владе су тако прекинуле праксу по којој је Куба слала своје лекаре у иностранство, чије су плате исплаћивале земље домаћини.
Америчке санкције и корона ефекат
Треће, Трампова администрација је пооштрила одређене санкције Куби које је укинула Обамина администрација, чиме је у великој мери смањен износ новца који је кубанска дијаспора из САД послала на острво. Трампов естаблишмент забранио је трговину са компанијама које делују у име кубанске војске, кубанских обавештајних и безбедносних служби. Американцима је такође забрањено да путују на Кубу у образовне и културне сврхе.
Бајденова администрација је ублажила нека ограничења, али не сва. Уосталом, избијање антивладиних протеста у лето 2021. и репресивни одговор владе изазвали су оштре критике из САД. С друге стране, кубанска влада окривила је САД за протесте.
Четврто, негативне здравствене и економске последице корона кризе. Корона вирус је разоткрио све слабости кубанског здравственог система, који је познат као највеће достигнуће Кубанске револуције. Показало се да је здравствени систем крхак јер су болнице остале без кисеоника, опреме и основних лекова. Пандемија је изазвала пад девизне зараде од 90 одсто како је туризам пропао. За разлику од неких других карипских земаља, кубански туризам се још није опоравио од пандемије. До октобра 2022. године број страних туриста је и даље био мањи од половине укупног броја у истом месецу 2019. године.
