Српска проја нашла се на листи 50 најбољих хлебова света по оцени америчке телевизијске мреже Си Ен Ен, где се наводи да је реч о врсти кукурзног хљеба који се служи топао, директно из рерне, као неизоставни пратилац гулаша, али и других традиционалних јела.
У многим крајевима Србије, али и БиХ традицију воденичарског заната сачувала су нова поколења захваљујући којима још увек може да се пронађе састојак без којег је проја незамислива – брашно од аутохтоних сорти кукуруза.
„Да би било добро и квалитетно брашно прије свега мора бити квалитет зрна жита, да буде домаћи кукуруз, да буде првенствено сув, да би се могла направити добра и квалитетна проја”, каже Коса Јовановић, из Ликодре.
Рецепт за проју садржи и млаку воду, кашичицу соли и маст.
Након што тесто прође кроз вредне руке домаћице пече су у рерни на дрва, а служи уз широк спектар традиционалних јела од кајмака и чварака до гулаша.
„Проја спремљена по старом домаћем рецепту наших бака, у ова модерна времена проја је постала права гурманска посластица, на трпезама је постала незаменљива. Данас проја ужива статус здраве домаће хране”, истиче Радмила Васиљевић, из Крупња.
Проја се некада сматрала оброком који су јели људи слабијег имовног стања, а данас је на трпезама деликатес.
Да је за Србе више од обичног јела сведоче и етнолози. У неким крајева наше земље она је неизоставни дио празничних ритуала.
„Најинтересантнији обичај везан за то дешава се на Мали Божић односно Српску нову годину. Чесница која се припрема за тај дан је заправо проја она може имати и различите називе, осим назива чесница може се називати василица или орачица, и украшава се на различите начине”, наводи Ана Чугоровић, етнолог.
Са циљем да се обогати укус, у новије време у проју се додају сир, јаја и маргарин.
Међутим, искусне домаћице, тврде, да се права спрска проја састоји само од четири састојка.
