Када човек угледа ову лепоту, пожели да једноставно да стане и у дубоком миру са самим собом и местом на којем се налази овде проведе сате, дане, недеље, године. Манастир Каона јесте очити знак како се духовност огледа у природи, окружењу и грађевини. Све дише благодаћу, а мир и спокој су прва помисао свакоме на овом месту. По легенди, манастир је подигла сестра легендарног јунака Србије, Милоша Обилића. У општини Владимирци, у атару села Kаона, окружен храстовом и буковом шумом налази се истоимени манастир, који је проглашен спомеником културе у Србији.
На путу за Бој на Косову, Милош је ожеднео на месту познатом као Равне ливаде. Његова сестра Иконија отишла је да му воде са оближњег извора. Пружајући му врч са водом, Иконија рече брату: „О мој брате, што добра коња видех, још да је добро седло према њему.“ Она је мислила на дивно место које би приличило цркви.
Милош је наводно тада одговорио сестри да „направи седло“, односно да овде почне да се гради манастир, и обећао да ће да јој помогне да га доврши кад се врати са Косова. Међутим, Милош Обилић је на Косову, по легенди, убио турског султана Мурата, а и сам је том приликом изгубио живот, па није дочекао да се врати сестрама и доврши манастир који је започет.
После готово 6 векова ропства под Турцима, које је манастир Каона издржао нетакнут, братство монаха се укључило у борбу за ослобођење и за време Првог српског устанка претворен је у болницу. У главној цркви у манастиру чак је чувано оружје које је коришћено за борбу против Турака. Манастир је током Великог рата (1914-1918.) тешко оштећен, а украдена су и звона. За време комунистичке власти (1945-1990.) манастир је темељно и озбиљно обновљен, и добија данашњи изглед. Настава веронауке је уведена 1977. године.
Овде, у посебном базену у облику крста, онога ко се крсти потапају у свету воду, чија је температура сталних 11 степени. Ова вода, осим што је света, сматра се и врло лековитом, а посебно помаже код очних обољења.
Манастир Каона је место где се прошлост и садашњост спајају. Иако иконе и фреске из првобитне цркве нису сачуване, данашње иконе и фреске које красе манастир су дела иконописаца Драгана Марунића и Николе Лубардића. Оне представљају визуелни споменик вери и посвећености, и омогућавају посетиоцима да се повежу са духовношћу на један потпуно нови начин.
Главна црква манастира Каона, Црква Светог Архангела Михаила, саграђена је на темељима старе цркве, која је сазидана 1892. године, па касније рушена, и припада византијском стилу. Овај манастир је важан део српске историје и културе. Ово је место где се вера не само практикује, већ и доживљава. Овде, у манастиру Каона, вера постаје искуство које се може додирнути, осетити и живети.
