Пољопривредна производња у нашој земљи суочава се многобројним изазовима, од агроеколошких услова за примарну производњу до промена на тржишту. Због тога је у Новом Саду основан „Савез за регенеративну пољопривреду Србије“. Он под једно окриље окупља стручњаке чији је циљ да заједно решавају системске проблеме, а који захтевају сарадњу између привреде, науке, државних институција, удружења пољопривредника, невладиних организација и других релевантних учесника.
Оснивачи Савеза су Пољопривредни факултет из Новог Сада, Удружење „Еко Иновација на Балкану“ из Новог Сада, Институт за развој и иновације из Београда и компанија „Гилаб“ из Београда, уз подршку пољопривредника који већ примењују регенеративне пољопривредне праксе у својој производњи
Савез за регенеративну пољопривреду Србије, 12. марта у просторијама Пољопривредног факултета у Новом Саду, представиће своју визију, циљеве и активности.
Биће организоване и панел дискусије, које ће се бавити актуелним темама од значаја за цео сектор регенеративне пољопривреде, покривајући проблематику газдинства, али и креирања тржишта за регенеративне производе.
Шта све представља регенеративну пољопривреду?
Појам регенеративне пољопривреде први је дефинисао Роберт Родејл, амерички издавач пољопривредне литературе. Један од кључних принципа је покривање тла током целе године, чак и у периодима када на њему нису засејани усеви.
Земљорадници који користе тај модел најчешће користе остатке ратарских култура после жетве, попут стабљика кукуруза или пшенице. Остављање „добро уситњених остатака жетве“ на њивама доприноси очувању тла, али и бољем приносима у наредном периоду. Тај додатни слој спречава брзо испаравање воде из земљишта, током кишне сезоне спречава брзо отицање воде у дубље слојеве земљишта, а и снижава температуру и смање ерозију.
Како нам је објаснила проф. др Светлана Вујић са Пољопривредног факултета, недовољна способност конвенционалне пољопривреде да се прилагоди климатским променама је извор економских и многих других неизвесности. У интензивној производњи се недовољно примењују органска ђубрива, земљиште се интензивно обрађује, одређени период у години је без биљног покривача и изложен ерозији, што доводи до питања одрживости таквог система.
Временски услови за биљну производњу постају све изазовнији, њихов негативан утицај је израженији на земљиштима лошијих својстава – rекла је Вујић за Новости. У том смислу, регенеративна пољопривреда, односно мере које се подразумевају као регенеративне, доприносе одржавању и побољшању стања земљишта.
Укратко, основни циљ регенеративне пољопривредне праксе,јесте очување биодиверзитета и животне средине и обезбеђивање одрживе производње хране за будуће генерације.
У плану су едукације за пољопривреднике
Како каже наша саговорница, имајући у виду да Савез окупља различите институције и организације, помоћ би се огледала у едукацији и већој информисаности самих произвођача, али и свих других учесника у производњи, као и у интензивнијем истраживању различитих пракси регенеративне пољопривреде у агроеколошким условима наше земље.
Крајњи циљ је одржива, економски стабилна и развијена пољопривреда у региону, заснована на регенеративним праксама како би припремили наше пољопривреднике да буду што независнији, отпорнији и стабилнији. Поједини произвођачи већ примењују мере регенеративне пољопривреде, међутим неопходна је већа информисаност како би се подигла свест о важности очувања, првенствено квалитета земљишта, како би се у будућности могло одговорити на све веће захтеве тржишта – истиче професорка.
Према речима Синише Бороте из Института за развој и иновације, Савез функционише кроз пет радних група.
Непрофитна организација „АБЕ“ доноси своје искуство у пољу умрежавања, размене знања и едукације. Пољопривредни факултет са својим академским кадром покрива аспекте истраживања и иновација.
Пољопривредник и саветодавац Флориан Фаркаш, који је по струци агроном, и који у скопу свог приватног газдинства примењује регенеративне методе производње већ дуги низ година, обезбеђује потребна искуства из праксе.
Компанија „Гилаб“ поседује стручност у сфери савремених дигиталних технологија и механизације. Институт за развој и иновације доноси експертизу из области друштвених наука и у склопу Савеза се првенствено бави механизмима финансијске подршке и другим друштвеним подстицајима регенеративној пољопривреди – наводи Борота.