На данашњи дан, пре 80 година, Европа је коначно упловила у луку мира. У сећање на капитулацију нацистичке немачке сваког 9. маја славимо Дан победе.
На самом почетку, 9. маја 1945, у 00.16 часова, тек што је откуцала поноћ, у Берлину је потписан акт о безусловној и коначној капитулацији немачких оружаних снага.
У име поражене нацистичке Немачке, овај акт су потписали фелдмаршал В. Кајтел, генерал К. Ј. Штумпф и генерал Х. Г. Хиндебург. У име чланица Антифашистичке коалиције, безусловну капитулацију Немачке посведочили су совјетски маршал Г. Жуков и британски генерал А. Тедер, а током дана су вест о капитулацији објавили западни савезници.
Трећи рајх био је поражен. Наум Адолфа Хитлера о Новом поретку који је требало да траје најмање 1.000 година доживео је слом.
У том Хитлеровом сну, баш је Београд требало да буде неразрушива тврђава Tрећег рајха, али под именом Еугенија. Требало је да то буде несаломиви бедем, срце и непресушно извориште енергије која брани и храни тај Хитлеров сан о хиљадугодишњем нацистичком царству.
Један од његових најближих сарадника, министар унутрашњих послова Трећег рајха Х. Химлер, понудио је 28. априла 1945. владама САД и Велике Британије безусловну капитулацију. Ову понуду су Вашингтон и Лондон одбили, уз захтев да она буде упућена и Влади СССР-а. У савезничке војне штабове и ратне кабинете стигла је и вест да су тог истог дана италијански партизани извршили смртну казну над бившим председником владе фашистичке Италије, Бенитом Мусолинијем. Његово тело, обешено за ноге, заједно са телом његове љубавнице Кларе Петачи, било је јавно изложено у Милану.
Немачка врховна команда је 1. маја затражила примирје од Совјетског Савеза, али је влада СССР-а одбила преговоре о тој понуди. Захуктала ратна машинерија Антихитлеровске коалиције имала је да одради свој победнички посао до краја.
Капитулација нацистичке Немачке
Претходни протокол о безусловној капитулацији свих немачких оружаних снага потписан је у Ремсу, у Француској, 7. маја. Према овом протоколу, поред осталог, било је предвиђено да немачка Врховна команда изда наређење потчињеним командантима својих копнених, поморских и ваздухопловних снага да 8. маја у 23.01 часа обуставе све операције.
Политички и војни врх Трећег рајха претходно је покушао маневар, па су представници владе адмирала К. Деница, кога је Хитлер одредио за свог наследника, покушали да се предају само западним савезницима, члановима Антихитлеровске коалиције. Пошто овај покушај није успео, настојали су да одлагањем предаје добију у времену, да би што више трупа и становништва Немачке извукли из зоне дејства совјетских армија које су незадрживо хрлиле ка Берлину.
Ни овај маневар владе Трећег рајха није успео, јер су западни савезници тражили ултимативну капитулацију Немачке. У противном ће Западни фронт затворити за немачке трупе које беже са Истока.
У таквим околностима, начелник оперативног одељења немачке Врховне команде, генерал А. Јодл, у присуству представника западних савезника и Совјетског Савеза, потписао је претходни протокол о капитулацији 7. маја у 02.41 часа.
После два дана, Други светски рат је у Европи окончан. У сећање на тај велики датум обележавамо Дан победе.
Изузетак је Југославија, где је рат потрајао до 15. маја. Хиљаде људи је на разним зараћеним странама погинуло на југословенском ратишту током тих шест-седам дана, а и данас истраживачи трагају за што целовитијим одговором на питање – зашто је била таква коначница Другог светског рата у Југославији.
Месец дана раније, у априлу 1945. године, Совјетски Савез је одбио да обнови Пакт о ненападању с Јапаном, потписан 13. априла 1941. године.
Слом Јапана
Када је остатак света већ три месеца уживао плодове мира, 6. августа 1945. САД су из специјално опремљеног бомбардера Б-29 бациле прву атомску бомбу. Циљ је био Хирошима, град који је у само једном удару, првом тог типа у историји ратовања, доживео апокалипсу.
После два дана, 8. августа 1945. СССР је објавио рат Јапану, а САД су бациле и другу атомску бомбу, овога пута на Нагасаки. Упркос изгледном поразу, јапански војни врх био је спреман на наставак рата, али се јапански цар с тим није сложио.
После пет дана, 14. августа 1945, Јапан је дефинитивно капитулирао.
На америчком броду „Мисури”, у Токијском заливу, 2. септембра је званично потписан акт о безусловној капитулацији Јапана.
Тиме је Други светски рат, започет нападом Трећег рајха на Пољску 1. септембра 1939, коначно био завршен.
У овом глобалном сукобу, у коме су зараћене стране биле груписане у блок Сила осовине и Антихитлеровску коалицију, уз колосална разарања, свет се суочио и с најсуровијим страдањима и злочинима, до тада непознатим у историји. Више од 50 милиона људи је у Другом светском рату изгубило живот.
Значај Дана победе
Отуда и значај Дана победе над фашизмом, 9. маја, јер је тада заустављена беспримерна људска кланица, чије последице свет осећа и данас.
Током протеклих година, Дан победе је доживео и различите трансформације, не само на симболичком нивоу, већ и у погледу садржаја.
Ова трансформација је започета само пет година по окончању Другог светског рата, 9. маја 1950, када је француска влада објавила Декларацију о стварању једног западноевропског наддржавног органа који треба да обједини индустрију угља и челика, пре свега производњу двају најкрупнијих произвођача континенталне Европе – Немачке и Француске.
Овај пројекат је остао у историји познат као Шуманов план, јер је тадашњи француски министар иностраних послова био Роберт Шуман. Стварни аутор тог пројекта, којим је означен први корак ка уједињеној Европи, био је познати француски економиста, ондашњи високи комесар за планирање и модернизацију, Жан Моне.
Захваљујући овом пројекту, 9. мај се обележава не само као Дан победе над фашизмом, већ и као Дан Европе.
Велики допринос Југославије савезничкој победи
Краљевина Југославија је у Други светски рат увучена 6. априла 1941. када су је напале нацистичка Немачка, фашистичка Италија и њихови савезници.
У бомбардовању Београда, 6. априла, убијено је више хиљада људи, Краљевина Југославија је капитулирала после 12 дана, а њена територија је распарчана. Нацисти су створили Независну Државу Хрватску која је обухватала и Босну и Херцеговину, а усташе су почеле убијање Срба, Рома и Јевреја.
Током Другог светског рата, Србија је имала два главна антифашистичка покрета: партизански и четнички. Партизански покрет, који је био под вођством Јосипа Броза Тита, био је део шире Народноослободилачке војске Југославије и имао је снажну подршку од стране Совјетског Савеза. Његов циљ био је ослобођење Југославије од фашистичке окупације и успостављање социјалистичке власти. Тито и партизанска војска су успели да мобилишу широке масе, укључујући комунисте, социјалисте и многе друге слојеве друштва, и били су признати од савезника као легитимни борци против нацистичке Немачке и њених савезника.
С друге стране, четнички покрет, који је био под вођством Драже Михаиловића, имао је другачији приступ у својој борби против фашизма. Четници су били оријентисани на монархију и на ослобођење Југославије, али су били против комунистичке власти коју су представљали партизани. Иако су и они водили борбу против нациста, четници су често сарађивали с италијанским и немачким снагама, посебно у раним фазама рата, што их је довело у сукоб с партизанима
У Другом светском рату у Југославији живот је изгубило скоро милион и 700 хиљада људи. Крај рата Народноослободилачка војска дочекала је са 800.000 војника.
Дан победе ове године, нажалост, одржава се у атмосфери подела на светском нивоу. Овај свети дан и данас нас опомиње да не смемо заборавити борбу коју смо водили пре 80 година. Да нам се не би поновила.
