27. март с историјске дистанце: Каква је била улога Британаца?

Пре 27. марта, притисак на југословенског кнеза намесника Павла Карађорђевића да се придружи једној од страна био је огроман. Када је покушао да Југославију приближи Немачкој и њеним савезницима велики број Београђана је изашао на улице да се побуни против одлуке. 27. март и данас изазива дилеме – да ли је пуч био грешка или исправан поступак.

Војни пуч 27. марта 1941. је извела завереничка група високих официра Југословенске војске на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем.

Чим се сазнало за пуч, улице су испуњене масом света. Певане су патриотске песме и узвикиване пароле против Хитлера и Мусолинија. Најчешће се могло чути: “Живео Краљ Петар II” и “Доле влада”.

„Београд је изгледао као једна кошница пчела“, записали су страни извештачи који су се ток дана у великом броју могли видети у престоници.

Иако се тог дана на улицама нашло неколико стотина хиљада бесних демонстраната, протести су прошли без инцидената. Није било жртава, а сломљен је само један излог – немачке туристичке агенције.

Где су у свему томе били Британци?

О томе да ли је пуч заиста спонатано отпочео и која је улога Британаца у догађањима 27. марта и данас се расправља. Већина историчара се слаже да је утицај свакако постојао.

Након пада Француске, Британија је водила жестоку анти-немачку агитацију у преосталим неокупираним земљама Европе. У Југославији, велики део политичке елите је био пробритански орјентисан, због савезништва у I светком рату и Британија је и те како знала да то искористи.

Преко, у Југославији веома слушаног, Радија слободних нација 26. марта, у сам освит пуча, емитован је запаљив говор Леополда Емерија, министра за Индију, који је народима Југославије поручио да југословенска влада не може полагати право на то да једним својим потписом “отпише част и независност 16 милиона Југословена“.

У изазивању пуча, Британци су рачунали и са традиционалним темпераментом Срба. Остало је записано да је британској Служби за специјалне операције — СОЕ о потпомагању пуча у Београду помогла и представа коју је у својој историји о Србима, првој на енглеском језику, оставио Херолд Темпрели.

„Срби су у стању да свом владару опросте многе недостатке, али не и недостатак патриотизма. Владар кога Срби оптуже за непатриотизам, пре или касније, бива натеран на абдикацију или убијен“, записао је Темпрели.

Након тога, Британци су знали да је то “карта” на коју је потребно играти. Кнеза Павла, који је пристао на споразум са нацистима, за “непатриотизам” најлакше оптужити.

Због јаких веза између Англиканске и Српске православне цркве, британска влада је могла утицати и на званичан став Српске православне цркве и патријарха Гаврила да иступи и подржи пучисте што се 27. марта и догодило.

Дан када је “Србија изабрала рат и пронашла своју душу”?

Нигде у свету није забележен овакав протест против фажизма, а вести о њему убрзо су се прошириле и готово све нације оставиле у неверици. Окретање Југославије савезницама значило је отварање новог фронта на коме ће Хитлер барем привремено “трошити снагу”. Напад који је уследио на Југославију већ у априлу по оцени историчара одложио је рат са СССР-ом.

Остало је забележено да се тог 27. марта у Британском посланству у Београду точио шампањац и славило. Демонстрације су овековечили београдски сниматељи Андра Глишић и Зарије Ђокић, а једна копија је одмах послата у Лондон.

На вест о успешно изведеном пучу британски премијер Винстон Черчил је изјавио: “Рано јутрос југословенска нација пронашла је своју душу”.

Епилог – смена намесника кнеза Павла Карађорђевића и владе Цветковић-Мачек, отклон од Хитлеровог Тројног пакта и улазак Југославије у рат који ће потрајати наредне 4 године.

Хронологија догађаја

• 25. марта председник владе Драгиша Цветковић и потпредседник Влатко Мачек потписују протокол о сарадњи Југославије и Тројног пакта
• 27. марта одржане су масовне демонстрације и изведен војни пуч
• 5/6. априла почиње немачка офанзива на Југославију (шифровани назив “Директива 25”), када је бомбардован и Београд
• 10. априла Немци улазе у Загреб, а на југу и југоистоку земље њихов продор из Бугарске изазива расуло југословенских трупа
• 13. априла Немци пробијају последњу линију одбране Београда и освајају престоницу
• 17. априла Хитлерове трупе и њихови савезници завршавају операције, а Југославија капитулира