Када је Свети Сава Освећени био близу краја свог земног живота (6. стољеће), рекао је својим монасима да чекају дан у далекој будућности у који ће архиепископ, Божији човек истог имена, доћи из далеке западне земље.
Монаси ће њему дати жезло Светог Саве и икону Богородице. Они ће знати да је дошао очекивани човек тако што ће, у тренутку његовог поклоњења гробу, свезани предмет пасти на тло. Две стотине година касније, Свети Јован Дамаскин додао је своју чудотворну икону Богородице Тројеручице у наследство.
Када је Свети Сава Српски посетио манастир свог имењака, неких 700 година након упокојења Светог Саве Освећеног, монаси су и даље чували пророштво њиховог оснивача, пронашавши његово испуњење у Светом Сави Српском. Док се клањао светитељевом гробу, предмет је пао. Чудо се поновило и наредни дан, и све сумње монаха бејаху отклоњене. Они су са сигурношћу знали да је Свети Сава Српски онај кога су чекали.
На тај начин је веома поштована икона Богородице Тројеручице (кроз коју се чудо зацељења руке Светог Јована Дамаскина остварило), заједно са жезлом, дошла да борави у српском манастиру Хиландар на Светој Гори.
Данас се у Кареји налази келија која припада манастиру Хиландару и која се назива именом Патерица (жезло). Предмет од ебановине, направљен од слонових кљова, налази се у хиландарском католикону на икони Богородице Тројеручице.