Милорад Глобаревић из Дражевине пчеларством се бави око 30 година. Што се тиче понуде, нуди широк асортиман квалитетних домаћих производа, пелинов и ливадски мед, разне препарате од меда, матичну млијеч, поленов прах, восак, прополис капи и спреј и многе друге.
Почеци у пчеларству
Глобаревића и супругу затекли смо на недавно одржаном Фестивалу вина и укљеве на Вирпазару. Каже да је највеће заслуге да се почне бавити пчеларством имао винар и пчелар Божо Вујачић.
У једном од наших сусрета причао сам му да смо ми на селу увијек имали вина и ракије. То је било вријеме кад је већ почео да се организује Фестивал вина и укљеве на Вирпазару. Било је то, колико се сјећам, 2010-11. година. Брзо ми се та идеја допала и како је све организовано. Био сам увијек лијепо примљен, баш домаћински.
Већ сам на његов наговор био један од учесника. И мислим да сам те прве године добио сребрну медаљу за вино, а већ следеће златно одличје. Након тога сам све више био присутан у винарству.
Међутим, због неких здравствених проблема, по препоруци љекара морао сам да престанем са обављењем неких послова, и то је пресудило да се више посветим пчеларству. Тако сам повезао винарство и пчеларство – каже он, и додаје да је на сајмовима широм Црне Горе, али и шире, добијао медаље.
Селидба пчела и приноси меда
Према његовим ријечима, до краја маја пчелари у Дражевини, а касније сели друштва у Горња Брезна у Пиву. Он подсјећа да су 2022. и 2023. година биле доста добре са приносима.
Добро је било на сјеверу, посебно 2023. Била је медоносна скоро на свим подручјима. Истина, мање у јужном дијелу државе и приморју, затим у Црмници. Те 2023. године сам имао највећи принос, до 30 кила по кошници.
Претходне године је био мањи принос у просјеку свуда, осим један дио сјевера, Пљевља, Беране и Бијело Поље. Средњи и јужни дио мање. Али, и ове године сам имао просјек који је устаљен, до 10 килограма по друштву – каже он, и истиче да принос мање зависи од пчелара, а више од природе.
Деси се, рецимо, да крене раније, као прошле године. Била је зима доста топла, без снијега. Затим, у прољеће кад је требало да цвјета воће, ливаде… нагло је захладило, пао је неки мраз, и то је проузроковало да су приноси били доста слабији. Кажем, једно 20 одсто зависи од пчелара, ако наравно ураде све што је потребно.
Изазови пчеларства – климатске промјене и лажни мед
Он наводи да су климатске промјене и лажни мед највећи проблем пчелара. Потрошачи имају све мање прилика да купе прави мед, док пчелари имају смањене могућности да продају добијене пчелиње производе, због нелојалне конкуренције фалсификата.
Лажни мед је уопште проблем свуда, не само код нас. За праве пчеларе то је велики проблем зато што они свој производ у суштини не могу да продају реално у односу на оног који се бави шверцом. А то је највише урађено на мјестима гђе има доста туриста. Али, ми покушавамо да се са тим боримо.
Купац који зна што је прави мед, он то доста лако може да препозна. Један велики дио купаца гледа цијену. Суштина је у томе да ти људи који се баве шверцом дају мед за 1 или 2 еура мање у односу на оне пчеларе који то раде како треба.
Но, једном великом броју људи је битна цијена, да је што повољнија – прича он, и истиче да је врло тешко препознати тај мед.
Како препознати прави мед?
Кристализација је природно својство меда. На примјер, сви ми пчелари који смо регистровани имамо декларацију која је налијепљена на тегли позади, гђе пише да је кристализација природно својство меда, и на температури од 40 до 45 степени се декристалише.
Али, кад се мед кристалише мора да буде једнобразан, мора да је та нијанса боје иста, и онда је тегла комплетна једнака.
А не да кроз њу има некаквих таласа, различитости… Ето, на основу тога је најлакше установити што је прави мед. Доста је људи код нас, а посебно Руса и Украјинаца, те других странаца који обично траже кристализирани мед, јер је то једина гаранција да је прави – каже Глобаревић.
