Четири године након васкршње посете, у спомен на боравак у манастиру, краљ Александар је послао Хиландару и литијски барјак.
Поклон је, у име краља, уручио тадашњи српски Митрополит Михаило. Застава је израђена 1899. у Бечу, према нацрту Михаила Валтровића, утемељивача и првог професора археологије у Србији.
Исти аутор је израдио и нацрте за краљевске инсигније Обреновића и Карађорђевића, као и цртеж за круну краља Петра I Карађорђевића. Има два лица – краљевско и црквено. При врху краљевске стране заставе налази се владарска посвета, док се при средини налази грб Обреновића са владарским орденом.
Црквеном страном заставе доминира приказ Светих хиландарских оснивача, Саве и Симеона, са макетом Хиландара. Око хиландарских оснивача крстолико су постављена и четири мања кружна поља са ликовима владара, хиландарских ктитора – краљева Уроша и Милутина, цара Душана и кнеза Лазара.
Тридесетих година 20. века, застава је постављена у дрвени рам израђен у техници интарзије, дар краљице Марије Карађорђевић. Налази се у Милутиновој припрати саборног хиландарског храма.
